Džejms Bond glumi Litvinjenka

Aleksandar Valterovič Litvinjenko, sahranjen prošlog meseca u Londonu u hermetički zatvorenom sanduku zbog trovanja polonijumom, oživeće na filmskom platnu. I to u dva filma i jednoj televizijskoj seriji.
Njegov život preneće na veliki ekran producentska kompanija glumca Džonija Depa "Infinitum nihil". Prava za snimanje po još nenapisanoj knjizi novinara Alena Kouela, dopisnika "Njujork tajmsa" iz Londona, kupio je "Vorner bros". Pisac će biti i jedan od autora scenarija za šta je smislio i "Londongrad" – "liberalnu predstražu Rusije, turobni grad ukrašen s dva jajolika nebodera".
Kao kandidat za glavnu ulogu, pored Depa, spominje se i Denijel Krejg, najnoviji tumač lika slavnog filmskog špijuna Džejmsa Bonda. Moguće je da Krejg glumi Litvinjenka u još jednom filmu. To delo bilo bi snimljeno po knjizi "FSB ruši Rusiju", koju je pokojni obaveštajac napisao uz pomoć Jurija Feljštinskog, a objavljena je 2001. u Njujorku.

Po njoj se već oprobao Francuz Žan-Šarl Denjo "dokumentarnim" filmom "Atentat na Rusiju", koji je izazvao veliki politički skandal u toj zemlji. Ovog puta prava za snimanje ima "Braun entertejment", firma koja nema nikakve veze s Depom, ali je Krejgu ponudila glavnu ulogu.

Knjigu priprema i Litvinjenkova udovica Marina s njegovim prijateljem Aleksandrom Goldfarbom. Zvala bi se "Disidentova smrt: Aleksandar Litvinjenko i propast ruske demokratije". Biće napisana kao politički triler, a predviđeno je da se pojavi u maju.

O trovanju Litvinjenka je naručena i televizijska serija. Videće je gledaoci britanskog Četvrtog kanala.

Život prebeglog potpukovnika ruske obaveštajne službe je zaista dušu dao za pustolovne filmove. Litvinjenko, rođen 1962. u Voronježu, a umro u Londonu 23. novembra prošle godine, od 1988. je kontraobaveštajac. Za njega je javnost prvi put čula kada je na konferenciji za novinare u Moskvi optužio rukovodstvo Federalne službe bezbednosti (FSB), jednog od naslednika sovjetskog Komiteta državne bezbednosti (KGB), da mu je naložilo da izvrši protivzakonit zadatak – da ubije, navodno, bogataša Borisa Berezovskog, koji je kasnije finansirao i film "Atentat na Rusiju".

Tada su počeli događaji, stvarni ili izmišljeni, od kojih se običnom čoveku zavrti u glavu. Litvinjenko je proširivao optužbe, između ostalog i da zgrade u Moskvi i Volgodonsku nisu digli u vazduh odmetnuti Čečeni, nego ruski specijalci, išao je sa suđenja na suđenje i iz zatvora u zatvor, dok se 2000. nije skrasio u Londonu, iako je, da bi bio pušten na slobodu, napismeno obećao da neće otići iz Rusije. Naredne godine je dobio političko utočište u Velikoj Britaniji.

Poslednja afera u koju je bio umešan je ubistvo novinara Ane Politkovske. Litvinjenko je i za to okrivio Kremlj i lično predsednika Putina.

Šta se stvarno događalo s Litvinjenkom još nije razjašnjeno. Uporednu istragu vode i Englezi i Rusi, koji uporno dokazuju da nemaju nikakve veze, ni s njegovom smrću, ni s onim za šta ih je optuživao.