Čuda Fokskon sitija

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – „Fokskon” (Foxconn) je multinacionalna kompanija čije je sedište na Tajvanu (osnovana 1974), koja danas ima reputaciju najvećeg svetskog proizvođača elektronskih komponenti – i vodećeg montažera gotovih proizvoda koji su mahom američki ili japanski brendovi.

U Kini, čiji je najveći izvoznik, ima 13 fabrika u devet gradova. Filijale ima i u Evropi (Češka, Slovačka i Poljska), zatim u Indiji, Meksiku i Brazilu. Iz njenih fabrika izlazi 40 odsto globalne proizvodnje potrošačke elektronike.

Zapošljava oko milion radnika – poslednja zvanična brojka, ona iz 2010. iznosila je 920.000. U nedavnoj vesti saopšteno je da će mnogi od njih u doglednoj budućnosti biti zamenjeni instaliranjem oko milion robota na proizvodnim trakama.

„Fokskon” je danas nezamenljivi partner „Epla”, bez koga ova poznata američka kompanija ne bi bila ono što je danas: niti toliko popularna zbog kvaliteta svojih proizvoda, niti u sadašnjoj meri profitabilna.

Fabrika koja je inžinjere „Epla” koji su doputovali da vide njene mogućnosti za ugradnju staklenih ekrana u „ajfon”, kako smo opisali juče, dočekala sasvim spremna za početak proizvodnje takođe pripada „Fokskonu”. Nalazi se u pokrajini Šenžen, na jugoistoku Kine, u takozvanom Fokskon sitiju, industrijskom kompleksu koji zapošljava 230.000 radnika, mahom migranata iz drugih kineskih gradova. Četvrtina ih živi u barakama koje pripadaju kompaniji. Mnogi rade šest dana u nedelji, 12 sati dnevno.

„Naš ceo proizvodni lanac je danas u Kini”, citira „Njujork tajms” neimenovanog rukovodioca „Epla”. „Treba vam hiljadu gumenih zaptivaka? Fabrika je preko puta. Treba vam milion šrafova? Fabrika je stotinak metara dalje. Ti šrafovi treba da budu nestandardni? Za promenu će trebati oko tri sata.”

„Fokskon” tamo zapošljava 300 ljudi u obezbeđenju samo da bi regulisali da se radnici ne zaglave na vratima kada ulaze u fabriku i izlaze iz nje. U centralnoj kuhinji, u kojoj se pripremaju obroci za radnike, skuva se 13 tona pirinča dnevno.

„Oni mogu da mobilišu 3.000 novih radnika preko noći”, navodi američki dnevnik reči Dženifer Rigoni, nekadašnje „Eplove” menadžerke za međunarodne nabavke. „Koja to fabrika u Americi može u tako kratkom roku da zaposli 3.000 ljudi i ubedi ih da žive u barakama?”

Kad su prve isporuke staklenih ekrana stigle u Fokskon siti, bilo je to negde oko ponoći. Menadžment je istog momenta probudio sve radnike koji su mu bili potrebni, svaki je dobio po biskvit i šolju čaja, i u mrtvo doba su obukli uniforme i seli za montažne trake. U roku od tri meseca „Epl” je, zahvaljujući ovakvom aranžmanu, mogao da proda tri miliona „ajfona”, a zatim je tamo sklopljeno još 200 miliona.

Ono što je „Eplu” omogućeno u Kini nije, sasvim sigurno, bilo izvodljivo bilo gde drugde u svetu, a pogotovo u Americi. Kad je izračunato da je za nadzor oko 200.000 radnika koji na montažnim trakama sklapaju „ajfon” neophodno 8.700 industrijskih inžinjera, prognoza je da bi za to njihovo angažovanje u Americi bilo potrebno čitavih devet meseci.

U Kini su oni pronađeni i angažovani za samo 15 dana.

Sutra: Ima 13 godina, radi 16 sati za 11 dolara