Košarkaš iz rukometno-odbojkaškog braka

Jedna od najvećih srpskih košarkaških nada dolazi iz rukometno-odbojkaškog braka, i to – zvezdaškog. Reč je o plejmejkeru Hemofarma i juniorske reprezentacije Stefanu Markoviću (19 g, 195 cm) koji se oporavlja od povrede palca, zadobijene prošlog vikenda protiv Zadra. Njegov otac Vladan je igrao rukomet za Crvenu zvezdu, a majka Ljiljana (devojačko Pešić) bila je Zvezdina odbojkašica i član državnog tima. Na pitanje kako to da nije završio ni u rukometu ni u odbojci, a ni u "crveno-belom" dresu, Stefan Marković odgovara kroz smešak:

– Slučajno sam postao košarkaš. Jedan drugar koji je trenirao košarku pozvao me je jednog dana da pođem s njim na trening, rekavši mi: Hajde da treniramo, ionako nemaš šta da radiš!

Nikolićev njuh

Kod njega je samo prvi korak u košarci bio slučajan. Sve ostalo je plod talenta i rada, a i malo sreće, da sretne prave ljude u pravom trenutku.

– Počeo sam kod Dragana Jakovljevića u Alimenti basketu koji se tada drugačije zvao. Bio mi je trener šest godina, od 1998. do 2004, i za to vreme sam stekao gro košarkaškog znanja.

Isti trener je prvi na "listi" najzaslužnijih u njegovoj u karijeri:

– Jakovljević mi je najviše pomogao i njemu najviše dugujem. Aleksandar Džikić me je oduševio iako je u Atlasu bio svega dva meseca. Danas je uz mene Miroslav Nikolić koji mi je od prvog dana u Hemofarmu dao ogroman kredit.

Posle šest godina u Alimenti basketu, 2004. je prešao u Atlas iz kojeg je proletos stigao u Hemofarm. Prošla godina mu je donela afirmaciju, pogotovo poslednjih nekoliko meseci otkako se preselio u Vršac.

– Prošlu godinu ću pamtiti pre svega po reprezentaciji, jer je ona uvek poseban motiv. Imao sam zadovoljstvo da budem njen član na nezvaničnom prvenstvu sveta, na turniru "Albert Švarcer", kao i na Evropskom prvenstvu. Svakako, velika stvar je i prelazak u Hemofarm u kojem dobro napredujem a i ekipa igra odlično. Zbog povrede će pauzirati tri nedelje. Jedva čekam da se vratim...

Bio je suđen treneru Hemofarma i mlade reprezenzacije...

– Miroslav Nikolić je još ranije pokazivao interesovanje za mene. Imao je priliku da me gleda na kadetskim utakmicama, dok sam bio član Alimenti basketa. Prošlog leta, na pripremama juniorske selekcije, rekao mi je da bi voleo da me vidi u Hemofarmu. Nisam imao nikakvih dilema...

Ne zanosim se NBA ligom

Njegovi vršnjaci imaju velike snove, ali on tvrdi da je čvrsto na zemlji:

– Srećan sam dok igram košarku. Samim tim što sam u Hemofarmu, jednom od najboljih srpskih klubova, već sam ispunio dobar deo svog sna. Ne zanosim se NBA ligom. Voleo bih, kad budem zreliji, da nastavim karijeru u nekom evropskom klubu. Bilo bi lepo da to bude u španskoj ACB ligi.

Od svih mladih igrača najteže je plejmejkeru jer njegovo neiskustvo se najviše plaća. On je osuđen da ima loptu i onda kada bi da je se što pre reši. A Marković pokazuje  zadivljujuću hladnkrtvnost, čak i kad mu je na "ruci" neki prekaljeni košarkaš.

– Lako mi je da igram kad znam da imam veliku podršku trenera i saigrača. Znam da će me obodriti ako eventualno napravim neku glupost. Trener mi je dao tu slobodu. Zahvalan sam svima u timu. Često sam dobijao dragocene savete iskusnijih igrača, Joksimovića, Šuputa, Topića... Došlo je do nekih promena, ali atmosfera je i dalje odlična što je preduslov za svaki uspeh.

Po odlasku Rašada Rajta očekivalo se da će u novoj sezoni prvi organizator igre Hemofarma biti član mlade reprezentacije Miljan Rakić. O rivalstvu s njim Marković kaže:

– Rakić i ja se slažemo dobro i van terena. Delimo minutažu a neretko smo i zajedno u petorci. I za njega je ova sezona bolja od prethodnih jer je dobio veću šansu.

Upitan da li mu je, kao i mnogim dečacima, san da preko Partizana ili Zvezde stigne na svetsku scenu, odgovara:

– I iz Hemofarma igrači odlaze u NBA i velike evropske klubove. Kad sam bio mali, kao i svako dete u Srbiji, maštao sam da igram za Partizan ili Zvezdu. Sada sam profesionalac i ta dva kluba su mi protivnici.

--------------------------------------------------------------------------

Stopama Bodiroge

Stefan Marković je prošlog leta bio prvi asistent i "kradljivac" reprezentacije koja je na Juniorskom prvenstvu Evrope u Grčkoj osvojila peto mesto. Tako su se naše nade prvi put od 1991. plasirale na Juniorski šampionat sveta koji će se ove godine igrati u Vankuveru (11-21. jul).

I pre 16 godina igralo se u Kanadi. Na tom prvenstvu u Torontu za "plave" su igrali  Bodiroga, Rebrača, Tarlać, Lončar, Šilobad... Oni su osvojili četvrto mesto, iza SAD, Italije i Argentine (Montekija, Volkoviski, Farabelo...) koja ih je u borbi za bronzu savladala sa 74:71.