Maj­sto­ri u Ti­to­voj so­bi

Uži­ce – Na spra­tu zgra­de Na­rod­nog mu­ze­ja u Uži­cu, one uz ko­ju je ne­mač­ki tenk, još tra­ju ra­do­vi na stal­noj po­stav­ci po­sve­će­noj Užič­koj re­pu­bli­ci. Maj­sto­ri ure­đu­ju rad­nu so­bu u ko­joj je Jo­sip Broz sto­lo­vao kao vr­hov­ni ko­man­dant u do­ba Užič­ke re­pu­bli­ke 1941. go­di­ne i so­be osta­lih čla­no­va par­ti­zan­skog Vr­hov­nog šta­ba. Ob­na­vlja­ju i osa­vre­me­nju­ju ne­ka­da­šnju po­stav­ku ko­ja je tu, sve do­ne­dav­no, sta­ja­la sko­ro po­la ve­ka.

A mi­nu­la je, evo, 2011. go­di­na u ko­joj je ovaj grad obe­le­ža­vao ju­bi­lej Užič­ke re­pu­bli­ke, 70 go­di­na od nje­nog osni­va­nja. I ume­sto da ova po­stav­ka bu­de otvo­re­na u okvi­ru te go­di­šnji­ce, ra­do­vi još tra­ju. Sav po­sao, sa­zna­je­mo, ko­šta oko šest mi­li­o­na di­na­ra.

– Za­sta­lo je zbog bes­pa­ri­ce – ka­že za naš list di­rek­tor užič­kog mu­ze­ja Ni­ko­la Go­gić. – Tre­ba na­pra­vi­ti vi­tri­ne i osta­le de­lo­ve en­te­ri­je­ra, ura­di­ti osve­tlje­nje, pa on­da po­sta­vlja­ti eks­po­na­te. Ne­dav­no smo po­no­vo kon­ku­ri­sa­li kod mi­ni­star­stva za sred­stva i na­dam se da će u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne po­sao bi­ti za­vr­šen.

Ne bi osku­di­ca u dr­žav­noj ka­si bi­la ne­ko iz­ne­na­đe­nje da Mi­ni­star­stvo kul­tu­re u go­di­ni ju­bi­le­ja Užič­ke re­pu­bli­ke ni­je iz­dvo­ji­lo tri mi­li­o­na di­na­ra za la­pi­da­ri­jum rim­skih ka­me­nih spo­me­ni­ka, otvo­ren kra­jem pro­šle go­di­ne u po­moć­nom ga­le­rij­skom pro­sto­ru ovog mu­ze­ja. Ipak, da Užič­ka re­pu­bli­ka ne osta­ne sa­svim za­bo­ra­vlje­na, po­sta­ra­li su se re­no­vi­ra­njem po­stav­ke par­ti­zan­ske fa­bri­ke oruž­ja, ta­ko­đe u sa­sta­vu mu­ze­ja, ko­ja je do­pu­nje­na i ure­đe­na.

I dok maj­sto­ri na spra­tu mu­zej­ske zgra­de ure­đu­ju Ti­to­vu so­bu i dru­ge pro­sto­re za po­stav­ku „Užič­ka re­pu­bli­ka“, pri­ze­mlje tog objek­ta i da­lje zvr­ji pra­zno, pod klju­čem. Na­i­me, 2005. go­di­ne, kad su ovim mu­ze­jom ru­ko­vo­di­li ka­dro­vi SPO (sa­da­šnji di­rek­tor Go­gić je iz SPS), en­te­ri­jer u tom pri­ze­mlju ura­đen je za iz­lo­žbu o rat­noj 1941. go­di­ni, ko­ja bi, ka­ko su ta­da za­mi­sli­li, na par­ti­zan­ski i rav­no­gor­ski po­kret gle­da­la druk­či­jim ide­o­lo­škim oči­ma, pa i po­mi­ri­la ko­kar­du i pe­to­kra­ku.

– Po­tom je, me­đu­tim, utvr­đe­no da en­te­ri­jer ne od­go­va­ra na­či­nu pre­zen­ta­ci­je ta­kve po­stav­ke. Sa­da po­sto­ji ide­ja da se ra­di pro­je­kat po­prav­ke te sa­le, gde će bi­ti pred­sta­vljen pe­ri­od od po­čet­ka ra­ta kod nas 1941. do stva­ra­nja Užič­ke re­pu­bli­ke. A što se ti­če pri­če o po­mi­re­nju čet­ni­ka i par­ti­za­na u po­stav­ka­ma, mi ni­smo za ve­štač­ko po­mi­re­nje, ho­će­mo re­al­nu isto­rij­sku sli­ku. Uosta­lom, ni­je ni bi­lo ne­ke sva­đe čet­ni­ka i par­ti­za­na u Uži­cu to­kom 1941. go­di­ne, jer je Užič­ka re­pu­bli­ka bi­la is­klju­či­vo u ru­ka­ma par­ti­zan­ske NOV. Par­ti­za­ni su s čet­ni­ci­ma ta­da uglav­nom sa­ra­đi­va­li, sve do bor­be na Tre­šnji­ci kad se u oslo­bo­đe­nom Uži­cu pri­pre­ma­la pro­sla­va Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je. Ta re­al­na sli­ka bi­će vi­dlji­va na otva­ra­nju po­stav­ke o Užič­koj re­pu­bli­ci ko­ju su struč­nja­ci mu­ze­ja osmi­sli­li u sa­rad­nji sa vr­snim re­cen­zen­ti­ma, aka­de­mi­ci­ma i pro­fe­so­ri­ma – na­ja­vlju­je di­rek­tor Go­gić.

B. Pe­jo­vić