Nove mere štednje za Grke

Od našeg dopisnika

Atina – Grci su u šoku posle obelodanjivanja novih mera štednje koje zahteva „trojka” međunarodnih kreditora (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond). Čak petnaest tačaka koje treba realizovati u narednih šest meseci ili – nema novih kredita.

Uz prethodno ispunjavanje glavnog uslova –  pismene potvrde koalicionih partnera da će i posle izbora poštovati sve dogovore sa evropskim kreditorima. A sve to pod uslovom da se u toku vikenda uspešno završe pregovori grčke vlade sa privatnim kreditorima oko uslova otpisa dela duga.

„Trojka” zahteva nove mere štednje u javnom sektoru i bespogovorno otpuštanje 150.000 državnih službenika, potom od 1. januara retroaktivno povećanje vrednosti nekretnina za 25 odsto, dakle, i novi porezi u istoj vrednosti koji će se kao „harač”, kako ga ovde nazivaju, naplaćivati preko računa za struju. Insistira se na smanjenju tzv. supsudijarnih penzija, plata u bankama, privatnom sektoru i govori se o smanjenju od 20 do 40 odsto, zavisno od zatečenog stanja.

Na taj način, eksperti EU, MMF i ECB traže da se uštedi 3,5 milijardi evra, kao i još 2,1 milijardu kroz smanjenje troškova u sferi zdravstva i odbrane. Do kraja godine mora da se realizuje prodaja dela državne imovine u visini od 3,9 milijardi evra, izvrši rekapitalizacija banaka, sprovede takozvana liberalizacija profesija, odnosno da se advokatura, bavljenje inženjerskim poslovima, apotekarstvo, brokerski poslovi i još čitav niz zanimanja učine dostupni svima sa potrebnom kvalifikacijama.

„Trojka” je kao najvažniji zadatak grčkoj vladi ostavila borbu sa korupcijom i momentalnu primenu svih zakona donetih u ovoj oblasti. Dakle, rešavanje problema izbegavanja plaćanja poreza i energičnu kontrolu poslovanja svih firmi, ukidanje svih poreskih olakšica. Jedan od dokaza „trojki” da se nešto radi u toj oblasti jesu svakodnevna hapšenja onih koji su do sada bili nedodirljivi a koji duguju državi porez od nekoliko miliona evra.

Šokiranoj javnosti juče je saopšteno da su sa „trojkom” ostali da se dogovore još neki tehnički detalji i da, ipak, kako je to, ne zna se na osnovu čega, izjavio zvanični vladin predstavnik za štampu Panteli Kapsis, neće biti novih poreza. Da sve još nije završeno ukazuju nepotvrđene informacije da će trinaesta i četrnaesta plata, protiv čega se sindikalisti na pregovorima lavovski borili, ipak biti ukinute.

Premijeru Lukasu Papadimosu na koga Evropa, očigledno, računa na duži period, bar do septembra, tokom vikenda predstoji najteži deo posla: saglasnost svih partija u koalicionoj vladi.

Nova demokratija je već izrazila neslaganje sa nekim od novih mera štednje. Uz to, njihov „neposlušni” lider Antonios Samaras upravo se vratio iz posete Moskvi sa „novim vetrom u jedrima”. Sa domaćinima je obnovio, za vreme Jorgosa Papandreua zaboravljene odnose sa Moskvom, i od premijera Vladimira Putina dobio uveravanja da je Rusija zainteresovana za učešće na privatizacionim tenderima, velikim infrastrukturnim poslovima kao što su luke i aerodromi. Uostalom, tu je i početak izgradnje gasovoda „Južni tok”.

Preostala dva koaliciona partnera, PASOK i LAOS, iako žele da izgledaju lojalni Papadimosu, mnogo više se bave računicom kako popraviti pozicije na vanrednim izborima. Papandreuov PASOK potresa ozbiljna kriza čiji su sastavni deo i ograđivanje nekih članova od memoranduma o merama štednje koje je, kao uslov za dobijanje evropskih kredita, potpisala tadašnja vlada. Sve su glasniji oni koji sebe doživljavaju kao budućeg lidera PASOK-a i vide se u trci za premijersku fotelju.

Među partijama je sve očiglednija zebnja da bi Papadiomos mogao da ostane premijer i na duži rok od planiranog, na šta ukazuju ispitivanja javnog mnjenja ali i raspoloženje zapadnih partnera, pre svega kreditora.

Da evropski kreditori nisu spremni na dalje ustupke, iako na Grčku gledaju kao na „poseban slučaj” u kome je „izbegavanje bankrota u opštem interesu”, svedoči izjava Žan-Klod Junkera, premijera Luksemburga.

„Ukoliko žele nove kredite, partije moraju da stave potpis. U protivnom, sporazum o paketu evropske pomoći biće – zamrznut”, rekao je Junker.

Jasmina Pavlović-Stamenić