EU ceni uspehe

„Sasvim sam uveren da će velika većina u Evropskom parlamentu podržati pokretanje pregovora o pristupanju Srbije što je pre moguće”, kaže Martin Šulc, novoizabrani predsednik Evropskog parlamenta, jedine neposredno birane institucije Evropske unije, odgovarajući na pitanje „Politike” da li će i EP u plenumu podržati nedavni stav svog Komiteta za međunarodne odnose da lideri EU treba Srbiji da odobre status kandidata u martu.

Podsećajući da je Parlament već naveo da Srbija zaslužuje da dobije zvaničan status kandidata, zahvaljujući dobrom napretku koji pravi na svom putu u EU, Šulc, u intervjuu za naš list, ističe da odluka Evropskog saveta mora biti doneta jednoglasno, a da je i dalje nejasno da li će svi lideri EU na samitu u martu podržati stav EP. On se nada da će se to dogoditi.

„Pod predsednikom Tadićem, Srbija je imala neke značajne uspehe i EU to ceni. Srbija je počela da u potpunosti sarađuje s Tribunalom UN za ratne zločine u Hagu hapšenjem Karadžića, Mladića i Hadžića. Prihvatili ste Deklaraciju o Srebrenci. Bilo je teških odluka. Ali bolje je gledati u budućnost, a ne zadržati se na bolnoj prošlosti”, kaže Šulc, koji čestita Srbiji na dobrom napretku i u drugim oblastima, kao što su reforma pravosudnog sistema, borba protiv korupcije i jačanje vladavine prava.

Šta bi Srbija trebalo još da uradi?

Srbija bi mogla da učini više tako što bi ubedila zemlje članice EU da joj ponude status kandidata, igrajući još konstruktivniju ulogu u regionu. Srbija treba da krene dalje u pravcu normalizacije odnosa s Prištinom. Dve strane treba da razgovaraju o veoma konkretnim pitanjima, kao što su diplome, trgovina, telekomunikacije, čak i ako se ne slažu oko krupnih stvari.

U kojoj meri mišljenje EP o Srbija pokazuje klimu koja vlada među državama članicama?

Evropski parlament čvrsto podržava proširenje EU. Proširenje je jedna od najuspešnijih politika EU. Evropski parlament promoviše demokratiju, stabilnost, prosperitet u Evropi. To je dobitni proces i za Uniju i za zemlje kandidate. Ovaj stav generalno deli najveći broj glavnih političkih partija u EU.

A zamor od proširenja…?

Ne bih bio iskren kada bih rekao da nema „zamora od proširenja” u nekim državama članicama. Unija je napravila ogroman trud integracije novih zemalja članica iz centralne i istočne Evrope, kao što su Poljska ili Mađarska. Nedavno je usvojila Lisabonski sporazum, koji je doneo dalekosežne promene u institucionalnoj arhitekturi Unije, ali ga nismo u potpunosti primenili u praksi.

Suočavamo se s dužničkom krizom, koja se mora hitno rešiti jer, ako je ne stavimo pod kontrolu, ona čak može i da uništi EU. Tako da ne treba da iznenadi da u ovom kontekstu proširenje EU nije prvi prioritet u ovom trenutku. Evropi je potreban period konsolidacije. Međutim, pristupanje Hrvatske pokazuje da je EU posvećena proširenju, čak iako vremena su teška.

Naravno, EP ne odlučuje o dodeli statusa kandidata za Srbiju. Ali, šta onda može da bude politički uticaj EP u slučaju Srbije?

Evropski parlament vrši pritisak na države članice da preduzmu određene odluke. Prihvata rezolucije, koje mnogo znače, čak i ako nisu obavezujuće. Može da imenuje i postidi zemlje ili političare koji se protive dobrim odlukama da bi branili svoje uske interese. Parlament ima puno meke moći u ovoj oblasti. Zajedno s Komisijom, „pravnim psom čuvarom”, Evropski parlament je čuvar naših vrednosti, koji takođe osigurava da se ugovori poštuju. Parlament je srce otvorene, transparentne političke debate u EU.

Uloga Evropskog parlament je i da uspostavi jake kontakte sa svim političkim snagama u Srbija i celom regionu i da ohrabri reforme.

Da li ćete zbog toga doći i u Beograd?

To je svakako ono što ću raditi. Planiram da posetim Srbiju tokom svog mandata.

Rekli ste da je neophodno da se bolje čuje glas Parlamenta, u situaciji kada vodeće zemlje pokušavaju da preuzmu upravljanje u EU. Kako planirate da to postigne?

Jedan od mojih najvažnijih zadataka je da zaustavim tekuću nacionalizaciju politike u EU. Lisabonski ugovor možda je dao Evropskom parlamentu više moći. Ali, neke države članice pokušavaju da oslabe EU, pod izgovorom da im je potrebna da brzo deluju u rešavanju dužničke krize. Dakle, mnoge odluke se donose bez učešća institucija EU, kao što su Evropski parlament i Komisija. Razgovarao sam s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom kako da napravimo zajedničku strategiju za borbu protiv tog trenda.

Takve odluke direktno utiču na milione ljudi u Evropskoj uniji?

Smatram da je moja uloga da branim interese naroda. Onih ljudi koji protestuju na Trgu Sintagma u Atini, ili koji izgube posao, ili dobiju manje plate. Oni su ti koji su izabrali Evropski parlament i Parlament će im služiti. Evropski parlament će se pobrinuti da se odluke koje utiču na živote stotina miliona ljudi donose na transparentan način, a ne zakulisnim radnjama Brisela, Berlina ili Pariza. Ne smemo da se vratimo na politiku 19. veka i događaje kao što je Bečki kongres.

Za šta ćete se vi, dakle, boriti?

Ja će se boriti za pravo Evropskog parlamenta da druge poziva na odgovornost. Parlament će učiniti sve da odbrani dosadašnji metod EU na koji način se donose odluke. To znači snažno učešće Parlamenta i Evropske komisije, to znači usklađivanje interesa manjih i većih zemalja, zasnivajući odluke na principima solidarnosti i demokratije, to znači postavljanje zajedničkog dobra iznad interesa najmoćnijih. Setimo se da zajedno svi možemo da pobedimo, ali odvojeno sigurno gubimo.

Vi ste u EP od 1994. godine i možete uporediti političke situacije u Evropi. Da li, po vašem mišljenju, Evropska unija sada zatvara vrata novim članovima?

Tokom 1994. bilo je dosta optimizma u EU. Još je bio svež Ugovor iz Mastrihta, koji je dalje ujedinio članice EU politički i ekonomski. Stvorio je evro, uzbudljivi projekat o kojem su sanjale generacije evropskih političara. Austrija, Finska i Švedska spremale su se da uđu u EU dok su zemlje Centralne i Istočne Evrope odbacivale poslednje elemente starog komunističkog sistema i kretale put evropskih integracija.

Danas živimo u turbulentnim vremenima. Dužnička kriza predstavlja izazov kao nijedna druga u istoriji. Pukotine koje se pojavljuju u našem evropskom zdanju mogu se proširiti, što predstavlja opasnost za same temelje i podrivaju napore tri generacije Evropljana da izgrade integrisanu političku porodicu. Siromaštvo i rastuća nezaposlenost uništavaju poverenje u politiku i veru u evropsku integraciju.

Imajući to u vidu, gajite li optimizam u pogledu budućnosti EU?

Ja ostajem i dalje optimista. Godina 2012. mora biti godina proboja u našoj borbi protiv krize. Evropska unija je uvek uspevala da prevaziđe periode stagnacije. Rane osamdesete bile su ponekad nazivane periodom evro-skleroze, kada su nacionalna rivalstva, svađe oko novca bile praćene visokom stopom nezaposlenosti, povišenom inflacijom i sporim rastom. To smo prevazišli potpisivanjem Jedinstvenog evropskog akta, koji je stvorio jedinstveno tržište. Prirodno je da EU sada treba da se fokusira na rešavanje krize. Ali to nije zatvaranje vrata zemljama kandidatima.

Socijaldemokrata britskog jezika

Martin Šulc je izabran na čelo Evropskog parlamenta pre petanaestak dana. Na toj funkciji, na kojoj će ostati u naredne dve i po godine, nasledio je Poljaka Jiržija Buzeka.

Šulc dolazi iz redova Socijaldemokratske partije Nemačke. Član je Evropskog parlamenta još od 1994. godine, a od 2004. godine bio je predsedavajući socijaldemokratske grupe poslanika.

Izveštači iz Brisela opisuju ga kao čoveka britkog jezika i ističu da se pamte njegovi dueli sa Silviom Berluskonijem. Posle izbora za predsednika EP, obećao je da će nastaviti da se bori protiv „politike moći” unutar EU.