Mašta pretočena u stvarnost

Kada bih mogao da proživim život ponovo, bilo bi to na isti način kao što sam ga do sada proživeo. Maštao sam da ću postati veliki rok muzičar, da ću svirati pred stotinama hiljada ljudi, proputovati ceo svet… Iskreno, nisam verovao da ću to i doživeti. A sa „Ribljom čorbom” sam doživeo i proživeo upravo sve to o čemu sam maštao.

Ovim rečima, gitarista „Riblje čorbe” Miša Aleksić pokušava da, u najkraćem, sumira sve što je proživeo tokom protekle 33 godine, od kada je postao član jedne od najpopularnijih rok grupa sa prostora bivše SFR Jugoslavije, ali i godine pre toga. I sve ono što je nastojao da unese u nedavno objavljenu autobiografiji „Uživo!”.

– Knjigu sam pisao na nagovor dugogodišnjeg prijatelja Saše Gajevića. Dugo me je nagovarao a ja sam se opirao, ne iz straha da neću moći da napišem, već zbog odgovornosti. Akcenat je bio na „Ribljoj čorbi” a treba detaljno sumirati 33 godine… Nije jednostavno – priča Aleksić koji nije očekivao da će promociji prisustvovati tako veliki broj ljudi – muzičara, glumaca, književnika.

Neizostavni deo autobiografije svakako je i priča o odrastanju autora i, kako kaže, njegove prve spoznaje rokenrola, prvog gramofona, prvog magnetofona… Oslikavanje Beograda iz šezdesetih, sedamdesetih godina 20. veka.

Tu je i priča o njegovoj prvoj grupi iz osnovne škole, neuobičajeno pesimističnog naziva za dečake tih godina, „Na ivici pakla”, što autor objašnjava dečačkom potrebom da naziv deluje avangardno, opasno. Zatim je usledila gimnazijska grupa „Rojal” nazvana iz krajnje praktičnih razloga.

– Otac mog prijatelja iz grupe imao je servis za popravku pisaćih mašina pod nazivom „Rojal”. Tako da smo već imali plakate sa tim nazivom a i pečat – priseća se Aleksić vremena pre nego što je otišao u Ameriku, gde je svirao u rokabili bendu ŠIMAF kao i u jednom bluz sastavu.

Po povratku u Beograd osniva grupu SOS sa kojoj je snimio tri singl ploče.

Upravo je poslednja postava tog benda – Vicko, Rajko i Miša – postala i postava novoformirane grupe „Riblja čorba”, naravno, sa Borom Đorđevićem.

I tako su momci krenuli na muzičko putovanje koje traje pune 33 godine.

– U knjizi sam napisao sve što nam se tokom tog perioda dešavalo, kroz kakve smo sve periode prolazili – i lepe i ružne. Koliko smo problema zbog pesama imali, kako smo zabranjivani… Ali, koliko smo bili osporavani toliko smo i nagrađivani – kaže naš sagovornik.

I posle više od tri decenije, članovi „Riblje čorbe” na sceni su neumorni.

– Još smo puni energije. Sa podjednakim entuzijazmom izlazimo na binu da sviramo i sada kao i pre 33 godine. Nema lepšeg osećaja od onog kada dobijete povratnu energiju od publike – priznaje Miša Aleksić.

Iduće godine „Riblja čorba” obeležava 35 godina rada. Aleksić najavljuje veliki koncert kojim će obeležiti taj jubilej iako još uvek ne zna gde tačno. Ima vremena, kaže, a do tada planiraju da tokom ove godine snime album čiji će producent biti Džon Mek Kej, basista „Giland benda” sa kojim su već sarađivali na albumu „Mrtva priroda”, a koji je prodat u neverovatnih 560.000 primeraka.

----------------------------------------------

Sledi dokumentarac o „Ribljoj čorbi”

Na pitanje šta je sledeće u planu, možda neki film, Aleksić smejući se kaže da se upravo radi na dokumentarnom filmu o „Ribljoj čorbi”.

– Snima ga RTS pod radnim nazivom „Uporno dozivanje anđela”, pod rediteljskom palicom Slobodana Simojlovića. Biće to priča o životu grupe, naravno, sa akcentom na Boru, i uz dosta gostiju koji će pričati o grupi. Naravno, uz našu muziku. Film bi trebalo da bude prikazan u aprilu na televiziji – kaže Miša Aleksić.