Istine i laži

Happy family je na prvi pogled tematski zavodljiva izložba koja, kao svojevrsno putovanje kroz vreme, tačnije 20. vek, problematizuje večnu temu kao što je porodična sreća. Sve je u procesu promena – akteri, kostimi, ambijent, kontekst, stil života, kriterijumi, standardi –ali naš ideal o srećnoj porodici (i potomstvu) i njenim fundamentalnim načelima još nije prevaziđen; relativizuje ga, kao svaki vrhunski ideal, osećanje nedostižnosti. Školovani kostimograf Dejana Vučićević (diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti 1992) tokom 90-ih godina prošlog veka stekla je profesionalno iskustvo u oblasti dizajna visoke mode, autor je kostima za dva filma, pozorišne predstave, a već nekoliko godina kreira TV reklame. Autorkina potreba da u vizuelnoj umetnosti konceptualizuje određeni problem svakako je ohrabrena prethodnim delovanjem u različitim oblastima primenjenih umetnosti.

Slojevit projekat Happy family rezultat je dvogodišnjeg istraživanja Dejane Vučićević i odvijao se u dva osnovna segmenta. Naime, studiju građanskog kostima 20. veka pratilo je nostalgično čitanje porodičnih fotografija na kojima su, po modelu bliskom virtuelnim prostorima sreće, akteri poželjno nasmešeni, a ovi izveštačeni i tipski osmesi reprodukuju srećne parove sa naslovnica ženskih magazina. Rad Happy family Dejana Vučićević je autorizovala do detalja eksponirajući se u ulogama scenariste, scenografa, kostimografa, koreografa, organizatora i režisera. Za reprezentaciju svog koncepta izabrala je fotografiju koja kao medij dokumentuje situaciju i zaleđeni artificijelni aranžman kadra. Ova umetničko-istorijska i sentimentalna rekonstrukcija vremena, sa etičko-estetičkim slojevima, hronološki je rešena u deset fotografija velikog formata gde svaka fotografija odgovara karakteru određene dekade 20. veka. Troje glumaca, akteri srećne građanske porodice, svojim kostimima, frizurom, ambijentom, detaljima i koreografijom jasno ilustruju svoju zarobljenost u vremenu i njegovim opštim mestima. Ta opšta mesta su čitljiva kao ambijent stana, porodični kutak u kojem su odrastale generacije nekadašnje države SFRJ. Podvojeni svetovi odraslih i dece predstavljaju ključni deo ovog umetničkog koncepta jer, za razliku od muškarca i žene, koji su prerušeni i simuliraju (zajedničku) sreću, devojčica sa lutkom u ovim kadrovima ima upadljivo ozbiljan izraz lica. Zaleđeni prizor u kadru foto-aranžmana fokusira moć dokumenta, dramaturgiju i režiju koja podvlači sentimentalnost i bizarne detalje kako bi opomenula i relativizovala našu ideju o graničnim linijama između istine i laži, mogućeg i nemogućeg, personalnog i opšteg. Podsetismo se odličnog engleskog filma "Istine i laži".

Pored toga što je ovaj rad poslužio Dejani Vučićević kao poligon za istraživanje kostima epohe, on je na jedan provokativan i samo/ironičan način poentirao društveni i civilizacijski kod u fenomenu lične i/ili porodične sreće sa idejom da je, kao i za sve druge kreativne aspekte, rešenje u individualnim istraživanjima.