Crkva za rentiranje

Niš – Svoju davnašnju ideju da sagradi crkvu nedavno je realizovao Svetislav Mančić iz Niša, vlasnik firme „Mančić Granit“. I ne samo da je napravio malu bogomolju po svim propisima, odnosno važećim crkvenim zakonima, već je objekat tako konstruisan da ga je lako preneti s jednog na drugo mesto. U najkraćem, Mančić je napravio crkvu koja se može i iznajmiti na nekoliko dana.

Ova prenosna bogomolja predviđena je za sve vrste crkvenih obreda i verskih službi, pored ostalog i za venčanja, kaže autor. To znači da ako, na primer, mladenci žele da se venčaju u porodičnom dvorištu jednog od njih, mogu je naručiti i dobiće je na nekoliko dana. Ili, u slučaju da nameravaju svoje venčanje da obave na mestu gde nema crkve, biće im dopremljena tamo gde žele. Crkvica ima sve što je neophodno – mozaik, ikone, zvonik, kupolu... I u nju može, tokom obreda da stane petnaestak odraslih osoba. Visoka je 4,5 metara, prostire se na oko 15 kvadrata i teška je pet tona. Za prenošenje do određenog mesta potrebno je natovariti je na kamion viljuškarom. I, svakako, biti pažljiv tokom transporta.

Očekuje Svetislav Mančić i blagoslov od Niške eparhije i zato je, ističe, bogomolju pravio po svim crkvenim propisima. Izgradnja je trajala dva meseca u Gadžinom Hanu, pored Niša, gde njegovo preduzeće, koje se bavi preradom i obradom kamena, ima svoj proizvodni pogon.

– Nameravao sam da u saradnji sa građevinskim inženjerima, računajući na njihovo znanje i pre svega poznavanje statike, realizujem ideju. Razgovarao sam sa više njih, ali su oni odmah odustajali kada bi čuli da objekat nije planiran da stalno bude na jednom mestu, već da želim da bude, uslovno rečeno, pokretan. I svi su mi govorili da je nemoguće da se nešto tako sagradi. Onda sam odlučio da sam napravim plan i projekat. Konstrukcija je od čelika, a spoljna obloga od kamena, odnosno granita, prirodno cepanog kamena. Pod je od mermera, ikone je uradio poznati ikonopisac Toma Stojiljković iz Niške Banje, a mozaik je sastavljen od preko 800 znakova i delova. Ja imam samo osam razreda škole i sve što je nastalo rezultat je mog višegodišnjeg iskustva stečenog u radu i obradi kamena, ispričao nam je Svetislav.

Ovaj Nišlija kaže da je na umu stalno imao Srbe u enklavama na Kosovu i Metohiji gde nema pravoslavnih crkvenih objekata. Zato namerava da pomogne i njima, kao i da jednu ovakvu crkvicu pokloni Vojsci Srbije, koja bi je postavila u Kopnenoj zoni bezbednosti.

U Niškoj eparhiji sveštenik Vlajko Grabež rekao je za naš list da ovakve crkvice nikome ne smetaju. Takvih malih bogomolja, u koje se uvek može svratiti, kaže Grabež, ima svuda na primer u Grčkoj, i zašto ne bi bile postavljane i u Srbiji. Zato se i sveštenik nada da će ideja Svetislava Mančića zaživeti i da će ovakve pokretne crkve dobiti zdravstvene ustanove, gerontološki centri, kasarne, mala mesta bez bogomolja. Mančić je izgradnjom demantovao stručnjake građevinarstva, a za to ima i praktični dokaz:

– Kada je crkvica završena, iz Gadžinog Hana prevezli smo je kamionom do Niša. Nije tokom transporta bilo nikakvih, ni spoljašnih ni unutrašnjih oštećenja. To je potvrda da nisam pogrešio u projektovanju i proračunu, kaže Svetislav Mančić, autor prve „crkve za poneti“ u Srbiji.