Moramo menjati Ustav posle izbora

Sveobuhvatna izmena Ustava biće jedno od vrlo bitnih pitanja, čije rešavanje mora početi posle izbora, ma koliko to bio „vruć krompir”. Život, ali i neke međunarodne norme prevazišli su određene sadržaje najvišeg pravnog akta u državi, kazala je Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Narodne skupštine Srbije i potpredsednica SPS-a, u intervjuu za „Politiku”.

Predsednica skupštine je objasnila da postupak za izmenu Ustava nije pokrenut u ovom sazivu, jer nije mogla da se obezbedi dvotrećinska većina. „Budući parlament mora pristupiti tom poslu, predlog moraju da urade kompetentni ljudi, a i građani će morati time da se bave, jer oni daju poslednju reč na referendumu”, istakla je Đukić-Dejanović.

Rekli ste da je raspisivanje izbora na Kosovu pitanje političke volje, a resorni ministar Goran Bogdanović je poručio da će izbora na KiM biti ukoliko se poštuje Ustav. Znači da je pitanje političke volje da se prekrši Ustav?

Ne. Donošenje određenih odluka zahteva poštovanje Ustava, zakona, međunarodnih akata i realne situacije. Rezolucija 1244 SB UN kaže da je pitanje lokalnih izbora vezano za dogovor sa međunarodnom zajednicom na KiM. Znamo šta u Ustavu piše, ali moramo voditi računa o realnosti, a ona kaže da je za donošenje odluke potrebno uvažiti sve pomenute faktore. Mi možemo sad da kažemo da je za nas crveno slovo Ustav, ili međunarodno pravo, ali za nas crveno slovo, pre svega, moraju biti život građana i Srbija.

Ukoliko ne bude novih izbora na KiM institucije koje Srbi imaju onda gube legalnost?

I Srbi na KiM se dele povodom pitanja izbora, na one sa severa i južno od Ibra. To je delikatno pitanje, ali mi ćemo morati da ispoštujemo sva akta koja sam pomenula, da probamo da nađemo kompromis, a koje god rešenje da donesete u teškim vremenima, uvek će biti onih koji će reći da je loše.

Svi iz vladajuće koalicije ističu broj donetih zakona kao veliki uspeh ovog skupštinskog saziva. Imate li razloga za to kad je mnogo donetih akata više puta menjano, kao oni iz oblasti pravosuđa, koji će biti tema i na poslednjoj sednici ove skupštine?

Doneli smo 780 zakona, od toga 180 su bile izmene i dopune, među kojima je bilo 35 izmena i dopuna akata koje smo mi doneli, to je manje od pet odsto. I Evropska komisija, koja nema razloga da bude naklonjena skupštini, kaže da je napravljen značajan pomak u parlamentarnom radu…

Evropska komisija nam je progledala kroz prste što se tiče pravosuđa, a svoj deo odgovornosti ima i skupština, koja nije imala primedbe ni na šta što je iz vlade stizalo?

Onih pet odsto propusta, kojih je bilo kod donošenja zakona, odnosi se i na pravosuđe, ali reforma tog segmenta društva je delikatan posao, na tome će morati da se radi i u narednom periodu.

Imate li vi osećaj da ste bili preblagi prema vladi, da se parlament ponašao kao obična glasačka mašina, kako ga građani doživljavaju?

Mi smo vladu naterali da svakog poslednjeg četvrtka dođe u Narodnu skupštinu i odgovara na poslanička pitanja, da na svaka tri meseca resorni ministri polažu račune skupštinskim odborima. Tako smo olakšali budućim poslanicima da obavljaju nadzornu funkciju.

Niste uspeli da naterate ministre da dođu da brane svoje zakone, bilo je bitno da samo neki ministar sedi u sali radi reda. Rasim Ljajić je jedini koji je pošteno rekao da ne može da učestvuje u raspravi, jer ne poznaje tu materiju?

Meni je neshvatljivo da neki ministar ima preča posla nego da brani svoj zakon. Razgovarali smo, svaka partija, sa „svojim” ministrima o tome, negde je uspevalo, negde nije. Formalno gledano, sve akte je slala vlada, a važno je da nikada nismo radili, a da nema ministra u sali.

PUPS se premišlja da li će sa vama u koaliciju. Smeta li vam što je u javnosti stvoren utisak da je SPS-u veoma stalo do PUPS-a?

SPS-u je strašno stalo da penzioneri žive bolje. Mislimo da veliki broj građana PUPS povezuje sa svim onim što smo prethodnih godina zajedno uradili za penzionere. Pristojno je da sa istim ljudima nastavimo da završimo ono što smo započeli, ali ako neko misli da sa nekim drugim može da ostvari ciljeve, mi u to ne ulazimo.

Kako je SPS-u postao prihvatljiviji LDP za postizbornu saradnju nego SNS?

Građani će na izborima odlučiti kako će izgledati postizborne koalicije, daće glasovima putokaz za to. Svi smo mi sa svima na političkoj sceni negde bili u vlasti za poslednjih deset godina, pa čak radikali i demokrate na lokalnom nivou. Mi smo u Beogradu zajedno sa DS-om i LDP-om, život nametne političku odluku, nekada u skladu sa vašim željama, nekad ne, ali prilagođavamo se jedni drugima. Ja sam imala izuzetno korektnu saradnju sa poslanicima LDP-a, iako smo u mnogim pitanjima udaljeni. Izvanredno smo sarađivali oko evrointegracija. Da li možemo sa SNS? Ja otvoreno govorim da DS i najveći deo dosadašnje vlasti treba da nastavi neke započete poslove, ali bitnije je šta će građani reći na izborima.

Mirjana Čekerevac

Antrfile 1

Bane i Čeda

U noći kada je hapšen Slobodan Milošević bili ste s njim i njegovom porodicom, bio je i Branislav Ivković, koji je sada postao naprednjak, mada ga je svojevremeno Tomislav Nikolić oštro kritikovao što je otcepio deo poslanika SPS-a da bi podržavao vladu DOS-a?

Znate, svoje bivše partijske drugove, avanturističkog duha, prosto ne bih da analiziram.

Bio je tamo i Čedomir Jovanović, možda, zato vi imate nešto više zajedničko?

Lično, da. Poštujem Čedu zbog ponašanja u tom trenutku, ali i onog posle toga, kada je bio svedok na suđenju. To je odredilo moj odnos prema njemu, a ne moramo da se slažemo u političkim stavovima.

Antrfile 2

Menjaćemo Zakon o zaštitniku građana

Zaštitniku građana Saši Jankoviću ističe mandat u julu, parlament je trebalo najkasnije do 23. januara da započne proceduru izbora novog?

Naravno da smo to imali u vidu i već na predstojećoj poslednjoj sednici imaćemo izmene Zakona o zaštitniku građana, koje će omogućiti da se nikako ne dogodi da, u ma kolikom periodu ostanemo, bez zaštitnika građana. Jedini razlog što nismo započeli proceduru za izbor zaštitnika građana jeste taj što bi njegov izbor pao u vreme najžešće predizborne kampanje ili konstituisanja nove parlamentarne većine, pa smo zato razgovarali o tome da izmenimo zakon tako što bismo rekli da „ukoliko nezavisnim institucijama, ili pojedincima ističe mandat, on može da produži obavljanje te funkcije najviše do godinu dana”. Ova izmena je neophodna, jer će se i ubuduće događati da nekome istekne mandat u vreme novih parlamentarnih izbora.