Dugovečna satira

Brižljivo odabrani ansambl koji radi poznati komad Ive Brešana "Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja" u Narodnom pozorištu u Beogradu gotovo da i nije koristio januarsku pozorišnu pauzu. Svih ovih dana istrajava u radnom zanosu, a da gotovo i nije osetio prazničnu atmosferu.
Ne žale se, jer, kažu, takav je posao glumca.
Predstava će u režiji Želimira Oreškovića biti premijerno izvedena 30. januara na sceni "Raša Plaović". Dramaturg je Zoran Raičević, scenograf Boris Maksimović, kostimograf Marina Vukasović-Medenica, a kompozitor Miša Blam.

Delo "Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja" Brešan je napisao 1965. godine. Služeći se dramskim predloškom Šekspirove tragedije "Hamlet", Brešan je stvorio originalno delo koje svedoči o primitivizmu, gluposti i pokvarenosti jednog sistema i vremena.

– Ovaj komad u pozorištu traje više od tri decenije, što znači da je njegova aktuelnost nesporna. A zašto ga radimo baš u Narodnom pozorištu u Beogradu? Zbog toga jer ovde treba da se igraju ona dela na koje vreme teško može da utiče, kaže Božidar Đurović, direktor Drame nacionalnog teatra.

Proba kojoj smo prisustvovali, ipak, je kasnila jer su glumci sa nestrpljenjem čekali ishod meča poznate teniserke Jelena Janković koju su ispred malih ekrana zdušno bodrili u pozorišnom bifeu. Kada se završi prvi set, poručuje reditelj Orešković, glumci moraju da budu na probi...

Poštujući dogovor, nešto kasnije preselili su se u probnu salu na petom spratu.

Želimir Orešković, koji režira u nacionalnom teatru posle dvadeset godina pauze, uneo je pozitivnu energiju među članove ekipe. "Radićemo četvrti i pola petog čina, a onda idemo da ponovimo drugi. Sutra isključivo radimo treći čin... Hajde, Peco, izađi. Idete li? Gde je pesma?" obraćao im se raspoloženi Orešković.

– Srednji ili malo stariji deo ansambla sam odabrao lako, jer su u pitanju umetnici koje poznajem i sa kojima sam sarađivao. Za mlađi deo sledio sam preporuke kolega, kaže Orešković.

Kada se ovaj komad pojavio, dodaje reditelj, bio je kao tempirana bomba i imao je satirične osobine. Satira je obično jako kvarljiva roba koja posle pet godina više ne pogađa onoga koga treba da pogodi, ali ova satira je i posle 35 godina aktuelna, pa se bojim da sa našim društvom nešto nije u redu.

Glumac Miodrag Krivokapić nije bio raspoložen za razgovor, ali je zato Predrag Ejdus otkrio kako gradi ulogu seoskog učitelja Andre Škunca.

– Učitelj je nesrećni intelektualac koji je zapao u primitivnu sredinu u kojoj treba da napravi nemoguć posao. Na različite načine se može tumačiti. Inspirativan je. Zanimljivo je kako lomi sopstvenu ideju o jednom nekulturnom činu koji mora da odradi, a način kako pristaje na iskrivljavanje genijalnog dela kao što je "Hamlet". Sumnja je ono što je najzanimljivije u tom liku. To istražujem, otkriva Ejdus.

Nela Mihailović nije krila radost što posle trogodišnje pauze igra u takvom komadu i što se našla u takvoj podeli. " Igram Majkaču, Maru, seosku krčmaricu, udovicu koja sa muškarcima stoji rame uz rame. Ona je prototip žene koja je uvek uz vlast, ima vezu sa glavnim ljudima u selu i zato može da bude i privatnik i da drži kafanu".

– Malo sam depresivan što sam počeo da igram očeve, odnosno oca jedne takve mlade glumice kakva je Marija Vicković, priča nam Branko Vidaković. – Igram Pulja, pomoćnika glavnog negativca, koji se tokom predstave menja i postaje dobar.

Želimir Orešković ustaje sa svoje stolice, šeta, iz dubine scene čuje se pesma. "Peco uzmi drugu stolicu. Idemo još jednom da probamo ovu scenu. Anđo, da li ova stolica stoji ovde?... "

"Gluma je fizička stvar", komentariše sebi u bradu Predrag Ejdus, koji neumorno premešta stolice sa jednog mesta na drugo. "Nemoj da igraš Hamleta, igraj Jocu" sugeriše Ejdus svom mlađem kolegi Branislavu Tomaševiću sa kojim uvežbava zajedničke scene...

Lepa Marija Vicković strpljivo čeka svoj red. Prija joj lik Anđe, jer je to narodna devojka, seljančica, zdrava, jedra, iskrena, jednostavna. U podeli su i Vladan Gajović, Marko Nikolić, Gorjana Janjić, Ognjanka Ognjanović, Srboljub Milin, Mida Stevanović i drugi.

– U pitanju predivan jezik Ive Brešana. To je za glumce ekavskog govornog područja izazov jer je u pitanju ijekavica sa ikavskim uplivima. Glumcima koji su ekavci to je težak zadatak i oni veoma vešto, profesionalno i disciplinovano ulaze u jednu govornu sferu bez koje ovaj komad ne bi mogao da postoji. Svaki glas se mora čuti, korigovati, jer glumac u žaru ekspresije kaže čovek umesto čovjek ili čovik – priča lektorka Ljiljana Mrkić, a pohvalama ekipi pridružuje se i suflerka Gordana Perovski koja sedi u sali i potvrđuje da ekipa savršeno radi, a da su glumci tekst solidno naučili za ovu fazu pripreme predstave.