U slavu Toskaninija

Na današnji dan, pre 50 godina, u Njujorku je umro dirigent Arturo Toskanini. U gradu u kojem je slavni Italijan proveo dobar deo svog dugog života večeras je gala koncert u njegovu čast. U Linkoln centru sviraće Njujorška filharmonija, dirigovaće Lorin Mazel, a nekoliko operskih arija otpevaće čuveni sopran Rene Fleming. Istim povodom, jedan drugi veliki dirigent – Daniel Barenboim – večeras će se pokloniti publici u milanskoj Skali, koja će slušati Betovenovu Treću simfoniju (Eroika), dok će u Parmi, Toskaninijevom rodnom gradu, Filharmonija koja nosi njegovo ime svirati dela Verdija i Riharda Štrausa. Ovo su, podsećamo, samo najvažniji događaji u najvažnijem danu u godini u kojoj će na raznim mestima i na razne načine biti obeleženo pola veka od smrti izuzetnog umetnika čija biografija nije obojena samo velikom muzikom već i – odlučnim antifašizmom.

Arturo Toskanini je u svojoj Parmi ušao u svet muzike, na početku kao perspektivni violončelista. Novopečeni muzičar se sa orkestrom italijanske operske kompanije zaputio na turneju po Južnoj Americi. Dok su izvodili Verdijevu "Aidu", a bilo je to daleke 1886. u Rio de Žaneiru, publika je izviždala dirigenta. Ovaj se pokupio s podijuma, ali je mladi, neiskusni čelista uspeo da spasi predstavu. Tako je njegov muzički život krenuo u drugom pravcu: bilo mu je 19 godina kada je gudalo zamenio dirigentskom palicom koja će mu doneti svetsku slavu.

Vrativši se u Italiju dobija mesto dirigenta u Torinu, ubrzo će ga upoznati i publika u više gradova njegove zemlje, čitavu deceniju je dirigent u Skali (1898–1908), sa dva prekida zbog angažmana u Buenos Ajresu, da bi nakon toga, bio pozvan u Njujork za prvog dirigenta Metropolitena. Od 1921. do 1929. je muzički direktor Skale, potom je opet u Njujorku, na raznim dirigentskim angažmanima, ali je i umetnik koga mnogi pozivaju u goste. Toskanini, međutim, nije bio rad da svakom udovolji.

U jednom periodu njegove karijere sudarali su se muzika i fašizam. Kao protivnik Musolinija, pred njegovom diktaturom emigrirao je u Ameriku. Kada je Hitler anektirao Austriju, Toskanini je javno odbio da dalje sudeluje na čuvenom festivalu u Mocartovom Salcburgu, dok je svoj revolt zbog progona Jevreja u Nemačkoj demonstrirao 1936. dirigujući na prvom koncertu Simfonijskog orkestra iz Tel Aviva.

Dirigent je imao punih 87 godina kada je poslednji put nastupio – u Njujorku. Malo mu je nedostajalo da dočeka još jedno proleće, pa da napuni 90 godina života. Uz ovu godišnjicu, pomenimo i nešto što nema veze za muzikom, ali ima sa umetnošću i što je, takođe, bilo vest koja je obišla svet. Samo dva dana pre Toskaninija umro jedan drugi velikan, filmska legenda – Hemfri Bogart. Znatno mlađi, popularni Bogi nije dočekao ni šezdesetu.