Sve mangup do mangupa

Retko ko od naših filmskih autora ume tako dobro da pogodi ukus i potrebe prosečnog srpskog bioskopskog gledaoca, pa čak i da mu podiđe, kao što to ume hitmejker Zdravko Šotra. Retko ko ima i takvu upornost i istrajnost, da za male i velike ekrane adaptira književna dela i da sa tim i takvim adaptacijama obara rekorde gledanosti u poslednje dve decenije. Setite se samo gledanosti filmova „Lajanja na zvezde”, „Zone Zanfirove” i „Ivkove slave”, pa i ovih najnovijih televizijskih adaptacija popularnih romana Mir-Jam, te neprikosnovene kraljice srpskih „ljubića”.

Čega god se od literature Zdravko Šotra dohvati, to se gleda. Ne samo gleda, već gledaocu to veoma prija, i za oko i za dušu. Gledaće se tako i Šotrin „Šešir profesora Koste Vujića”, snimljen prema istoimenom bestseleru Milovana Vitezovića, o dobroćudnom osobenjaku, hedonisti i pedagogu, najoriginalnijem srpskom profesoru 19. veka i o njegovim đacima iz Prve muške gimnazije koji su postali značajne istorijske ličnosti. Jer, reč je o porodičnom filmu, sa lepom pričom i lepim glumcima, sa dovoljno humora, romantike, patriotizma, edukativnih elemenata i svega onoga što gledaoca može da potakne na razmišljanje o pravim ljudskim vrednostima i što ga ispunjava nekim finim osećanjem da i sam nešto vredi.

Uz to, ovo je i korisna pedagoško-istorijska lekcija koja je dovoljno stimulativna i za našu Fejsbuk generaciju, da konačno digne zadnjicu od kompjutera i dohvati se čitanja literature, ali i za generaciju srpskih profesora kojima je pedagoški rad sa decom sve češće samo misaona imenica.

Sve mangup do mangupa, bila je uzrečica profesora Vujića kada se obraćao svojim natprosečnim maturantima kojima je dozvoljavao da misle svojom glavom. Sve mangup do mangupa – može, međutim, da se odnosi i na tvorce ovog filma iza kojeg stoji gotovo isti onaj tim koji je stajao i iza „Lajanja na zvezde”.

Evo ih tu, na okupu, i Šotra i Vitezović, i Sloba Terzić i Zoran Janković, i za Šotru nezamenjivi Veselko Krčmar (direktor fotografije) i Petar Putniković (montažer) i kao pridruženi član – Željko Joksimović (kompozitor). I svi znaju znanje kako najlakše da probude emocije bioskopskog gledaoca, „prodajući” mu usput i pomalo magle. Jer, i ovo što je sada pred gledaocima nije delo filmskog već klasičnog televizijskog jezika, kojim se Šotra najčešće i služi.

Ali ko za to, u krajnjem slučaju, da mari, kada su sale pune i kada pred sobom na velikom ekranu gledate glumačku gromadu od Aleksandra Berčeka u naslovnoj roli (ulogu posvetio Pavlu Vuisiću, koji je Kostu Vujića igrao u Vitezovićevoj TV drami sedamdesetih) i plejadu mladih, talentovanih i lepih srpskih glumaca u ulogama Mike Alasa, Jovana Cvijića, Jaše Prodanovića, Pavla Popovića, Milorada Mitrovića ili komične „profesore” Branimira Brstinu i Zorana Cvijanovića i Ivana Bosiljčića kao zanesenog Mokranjca što na časovima piše note za svoje rukoveti.

Šotra, dakle, i ovog puta gura svoje, a na vama je da ga opet prigrlite i da školsku decu obavezno povedete u bioskop.