U Jatovom jatu Mišković, Kostić i Bogićević

– Zainteresovan sam da sa privrednicima Miroslavom Miškovićem, Miodragom Kostićem i državom Srbijom, preuzmem „Jat” – potvrdio je juče za „Politiku” Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma MB”. Reč je o državnom projektu u kome bi nas trojica učestvovali sa 50 odsto vlasništva, a u rukama države bi bila druga polovina kompanije, objašnjava naš sagovornik.

– Jedan od nas trojice bio je na razgovoru kod premijera Mirka Cvetkovića gde mu je ta ideja predočena. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da se „Jat” proda, namera države je da sada u taj posao uđe sa srpskim privrednicima. U početku je bila ideja da nas bude četvorica, ali ne vidim ko bi to još mogao da bude. Nas trojica smo se čuli telefonom, razgovarali o toj ideji i ja sam rekao da sam zainteresovan – kaže Bogićević i dodaje da ga od predstavnika izvršne vlasti još niko nije kontaktirao, ali da je otvoren za razgovor.

Kako kaže, jasno mu je da u ovom poslu ne može da zaradi.

– Finansijski interes više ne postoji, jer „Jat” sada ne može da donese profit – kaže Bogićević i dodaje da kad se tako posmatraju stvari privrednici nemaju interes da uđu u taj posao.

– Međutim, to nam je predočeno kao državni projekat i ja želim u tome da učestvujem. Gledaćemo samo kako da ne izgubimo u tom poslu, a ja pretpostavljam da će biti potrebna i neka ulaganja da kompanija počne sa radom. Još nismo napravili analizu koliko je novca potrebno da se pokrene posao. Ako država u preduzeće treba da unese imovinu, mi tek treba da vidimo šta dobijamo i u kakvom je stanju tehnika da bismo znali koliko novca treba da uložimo – objašnjava Bogićević.

Tako su mesec dana od najave da će nova godina doneti i nov „Jat”, pojedini detalji o novoj nacionalnoj avio-kompaniji poznati, ali većina je i dalje daleko od očiju javnosti. Zna se, dakle, da su u toku pregovori sa najvećim domaćim privrednicima sa kojima država namerava da osnuje novog srpskog avio-prevoznika. Zna se ko su oni. Zna se da će novi „Jat” biti formiran do kraja mandata ove vlade, da će u novu kompaniju preći flota i deo zaposlenih stare, ali i da će nova kompanija dobiti novi menadžment.

Ne zna se, međutim, koliko će državu i poreske obveznike koštati spasavanja „Jata”, odnosno osnivanje novog. Nije poznato ni kako će tačno funkcionisati novi „Jat” i šta će biti sa viškom radnika i dugovima starog.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da bi ideja da novi „Jat” vode privrednici mogla da bude dobra.

– Oni bi mogli efikasnije da upravljaju kompanijom od države. Ali se plašim da će to biti teško ostvarljivo. Jer, ne znam da li postoji način da se prava letenja prenesu u novu kompaniju, a da dugovi poveriocima ostanu u staroj – zaključuje Kovačević.

Postavlja se i pitanje zašto bi se Miškoviću, Kostiću i Bogićeviću isplatilo ulaganje u novu kompaniju, kada je i stara loše radila, ali naši sagovornici ocenjuju da uz dobro upravljanje „Jat” može biti i te kako profitabilna kompanija jer ima svoje vrednosti.

– Jedan od glavnih, ako ne i jedini pravi adut „Jat ervejza” su slotovi koje on ima na najvećim aerodromima. To je vreme na aerodromu između sletanja i poletanja aviona i oni, zbog sve veće konkurencije, postaju sve skuplji. Naša avio-kompanija nema ni dobru prodajnu mrežu, a tržište dijaspore je, osim slotova, takođe jedan od aduta „Jata”. I tu treba tražiti šansu – kaže naš sagovornik koji više od tri decenije radi u menadžmentu našeg avio-prevoznika.

„Neverne Tome”, međutim, ističu da sve ovo podseća na priču od pre dve godine kada je bilo gotovo rešeno da nekadašnji vlasnici „Marba” kupuju „Jat”. Podsećaju da je, kao što sada najavljuje saradnju sa privrednicima oko „Jata”, ministar Mrkonjić slično pre koju godinu pričao i za kupovinu Luke Bar…

Glavno pitanje je, ipak, da li naši privrednici imaju potencijal ne za osnivanje, već za održavanje i upravljanje jednom avio-kompanijom.

– Sve je to pomalo čudno, jer se ne zna koliko su domaći privrednici osposobljeni za tu vrstu posla. Ako jesu, zašto se nisu javili na tender? Prema mojim informacijama, oni će napraviti novu kompaniju sa šest aviona, a iza toga će poreskim obveznicima ostati između 200 i 250 miliona evra akumuliranih „Jatovih” dugova – ističe Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije.

Šta god se bude dogodilo, novo ili staro rukovodstvo „Jata” čeka još mnogo posla. Tu su dugovi, zatim višak zaposlenih, kao i to ko će dati pare za njihove otpremnine. Svi su, osim toga, saglasni da isto kao što i u svetu politike ili ekonomije postoje interesne sfere, postoje i u avio-prevozu. Predviđanja su da će u narednih desetak godina na globalnom nivou ostati samo desetak velikih avio-kompanija, poput „Lufthanze” ili „Britiš ervejza” koje će međusobno deliti interkontinentalna tržišta. Oko njih će se grupisati ostali avio-prevoznici koji će pokrivati lokalna i regionalna tržišta. Zbog toga će verovatno i neki budući „Jat” svoje mesto morati da traži pod kišobranom velikog igrača.

----------------------------------------------

Od „Turkiša” do „Baltika”

U nekoliko neuspešnih pokušaja prodaje „Jata” prethodnih godina kao potencijalni kupci ili partneri pojavljivao se ili pominjao veliki broj kompanija, ali nijedna najava se nije obistinila. Predstavnici Vlade Srbije i „Jata” su pregovarali sa „Turkiš erlajnsom”, a pominjan je i azerbejdžanski „Azal”. Na nedavni tender (na kojem nije bilo sasvim jasno ni šta se nudi, ni šta se prodaje) prijavila se letonska kompanija „Baltik avijejšn sistem”. Međutim, ni od toga nije bilo ništa jer je vlasnik ove avio-kompanije Vladimir Antonov uhapšen zbog finansijskih malverzacija. Pominjani su i ruski „Aeroflot”, „Er Indija”, „Er Berlin”...

----------------------------------------------

Izgubljen ceo kapital

Državna revizorska institucija utvrdila je u svom poslednjem izveštaju da je „Jat” prezadužen, odnosno da je izgubio ceo svoj kapital, jer je gubitak premašio vrednost kapitala od 2,4 milijarde dinara. Ustanovljeno je i da nacionalni avio-prevoznik neredovno izmiruje obaveze, flota mu je zastarela, saobraćajna mreža smanjena, kratkoročne obaveze premašuju obrtna sredstva, a čak 40 odsto imovine u vrednosti od oko 6,5 milijardi dinara nije upisano. Revizori su uočili i da je „Jat” u decembru 2010. isplatio za oko 1,5 miliona dinara više za plate zaposlenima nego što je bilo predviđeno.