U znaku srpskih vaterpolista

Naši sportisti su najuspešniji na prostoru SFRJ posle raspada te države, kada se uzme u obzir pet sportova s loptom: fudbal, košarka, odbojka, rukomet i vaterpolo. Srpski reprezentativci, do pre šest godina neznatno pojačani crnogorskim takmičarima (Crna Gora proglasila nezavisnost 3. juna 2006), osvojili su 39 medalja na olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima, a hrvatski 22.

Treba znati i to da je SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) propustila nekoliko velikih takmičenja neposredno po raspadu SFRJ, počev od Olimpijskih igara u Barseloni 1992 (podsećamo, u ovom tekstu reč je samo o pet timskih sportova, a na OI 1992. bilo je dopušteno da nas predstavljaju samo pojedinci) na kojima su hrvatski košarkaši igrali u finalu protiv američkog „tima snova”.

 (/slika2)

Prve naše selekcije koje su se vratile na svetsku scenu, posle ukidanja sankcija Ujedinjenih nacija 1995, bili su košarkaši i odbojkaši, na evropskim šampionatima iste godine kada su osvojili, kako i danas kažu – istorijske medalje: košarkaši zlato, odbojkaši bronzu. Obe u Atini, blagodareći dobrim odnosima sa Grcima, pre svega s njihovim funkcionerima u evropskim federacijama. Zahvaljujući inicijativi tadašnjeg generalnog sekretara Svetske košarkaške federacije (FIBA) Borislava Stankovića, predsednik FIBA-Evrope Jorgos Vasilakopulos je otvorio vrata našim košarkašima (prvi evropski šampionat sa 14 ekipa).

Odbojkaški savez je isto tako uspeo da pridobije Mihalisa Mastandreasa, tadašnjeg predsednika Evropske odbojkaške federacije (CEV), čiji je glas presudio na glasanju Izvršnog komiteta CEV-a (3:2, on poslednji glasao), u decembru 1994, o uključenju naših odbojkaša u kvalifikacije.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je bila, bez sumnje, svetska sila u ovih pet sportova. U trenutku kada se raspala, košarkaši i vaterpolisti su bili prvi na svetu, rukometaši četvrti, fudbaleri peti, dok su odbojkaši zauzeli šestu poziciju na evropskom šampionatu.

(/slika3) 

Poslednje dve decenije na prostoru SFRJ sve se, manje-više, vrtelo oko Srbije i Hrvatske. U vaterpolu je 16:7 u medaljama za nas, u odbojci 11:0, u košarci 8:4, dok su u rukometu (4:10) i fudbalu (0:1) oni bolji. Mimo toga osvojena su još svega tri odličja: Slovenija je bila druga na „Evru 2004” u rukometu, a Crna Gora zlatna (2008) i srebrna (2012) na evropskim šampionatima.

Od svih reprezentacija u regionu, najviše su se istakli naši vaterpolisti, sa 16 medalja, od toga šest zlatnih (dve svetske 2005 i 2009, i četiri evropske 2001, 2003, 2006, 2012). Od uspeha koji će se pamtiti svakako su svetske titule naših košarkaša 1998, a posebno u Indijanapolisu 2002, olimpijska kruna naših odbojkaša 2000, hrvatsko treće mesto u fudbalu 1998. i njihova dva njihova olimpijska zlata u rukometu 1996. i 2004.

Kad su u pitanju međusobni susreti, bilo je nekoliko koji će se dugo pamtiti, počev od onog fudbalskog na „Maksimiru” (2:2) kada smo se probili na „Evro 2000”, do rukometnog dvoboja prošle subote u Areni. Svakako, najveći ulog je bio na Evropskom šampionatu u Kranju 2003, kada smo u finalu savladali Hrvate sa 9:8, posle produžetka.

A. Miletić 

------------------------------------------- 

KARLOV UGAO

. Kad su našim užirenim političarima lekari preporučili sport, počeli su da se slikaju sa asovima.

. Tenis je gospodski sport koji oduševljava proletere.

. Ko zna kad će fudbaleri i košarkaši dobiti šansu da poljube ministarku sporta.

. Dobri smo vaterpolisti jer od rođenja plivamo. U dugovima.

. Srpski narod se od svojih sportista razlikuje po ravnim tabanima, višku kilograma i manjku para.

. Mi smo u regionu sportska sila. Po navijačima.

. Glavni napadači u našem fudbalu su kriminalci u upravama klubova.

. Ako su sportski pobednici veliki patrioti, da li su onda gubitnici –izdajnici!?

. Srbi igraju ragbi i hokej. Mogli bi i Eskimi odbojku na plaži.

Dragutin Minić