Nesavršenost superheroja

U svetu globalnog zagađenja nasiljem, prosečnom konzumentu životnih i filmskih akcija, svaštarija i stupidarija, film više o Spajdermenu, trajnije ne znači ništa. Nasuprot tome, njegovim tvorcima iz moćnog holivudskog studija, "Spajdermen 3" znači mnogo –  zelenih dolarskih novčanica koje se već u prvim danima prikazivanja ovog filma broje na milione.

Doduše, u treći nastavak iz serijala "Spajdermen" potrošeno je mnogo, on trenutno službeno važi za najskuplji film ikada snimljen, pa je logično da se sada grabi sa bioskopskih blagajni širom sveta kako bi se u kratkom roku povratilo uloženo, i uz to i dobro zaradilo. Na gledaocu je da se ovoj trenutnoj planetarnoj akciji priključi ili ne, u zavisnosti od toga koliku količinu ljubavi i idolopoklonstva gaji spram ovog filmskog superheroja, koji je prvo rođen kao junak kultnih Marvelovih stripova što ih mnogi, sada već vremešni "dečaci", i dalje ljubomorno čuvaju na svojim kućnim policama. Naravno, i u zavisnosti od toga na kojem se mestu na ličnim top-listama superheroja Spajdermen nalazi. Ispred, ili iza Betmena i Supermena.

Kao čovek čijim venama teče mutirana krv i kao junak koji je spona između ljudskog i fantastičnog, za mnoge je Spajdermen na prvom mestu, u odnosu na viteza osvetnika Betmena koji se protiv zla bori kao čovek ojačan tehnologijom ili Supermena – humanoidnog vanzemaljca neograničene dobrote. Takvi su željno iščekivali nove avanture i akcije lika kojem je reditelj Sem Rejmi posvetio jednu od uspelijih filmskih adaptacija strip-žanra o superjunacima.

Treći "Spajdermen" se sasvim verno i dovoljno logično nastavlja na viziju onoga što je Rejmi uspostavio u prva dva nastavka (bolje ili gore, nek presude fanatici) ovog eskapističkog serijala. Čoveka pauka Pitera Parkera (Tobi Mekgvajer), sada zatičemo uljuljkanog u uspešno uspostavljenu ravnotežu između ličnog i "poslovnog" života. Postao je samouveren, a samouverenost zna da zasmeta, pogotovo u odnosu na Parkerovu ljubav Meri Džejn Votson (Kirsten Danst), nerešene odnose sa bivšim prijateljem Harijem (Džejms Franko) i u odnosu na nove zlikovce i crni, vanzemaljski simbiotski organizam, koji mu otvora vrata ka mračnoj strani vlastite ličnosti.

Potencijalna privlačnost novog Rejmijevog iščitavanje Spajdermena leži u nesavršenoj ljudskosti glavnog lika. I upravo je u tome glavna "caka" novog filma, iz koje se crpi pregršt motiva za filmsko istraživanje u akcionom i u psihološkom smislu. Dok su mu neprijatelji sve brojniji i moćniji, Spajdermen samom sebi postaje najveći suparnik. O tome se raspreda kroz tri fabularne linije, u duga 140 minuta, uz niz akcionih sekvenci, često ponavljajućih i razvodnjenih.

Od svega u filmu najzanimljivija je transformacija Pitera Parkera od dobričine koji suparnike i zlikovce privodi pravdi, u mračnog, arogantnog zavodnika koji presuđuje neprijateljima. Nisu nezanimljiva ni dva, do sada najstrašnija, zločinca Sendmen (Tomas Hejden Čerč u ulozi negativca koji može po želji da menja oblik, veličinu i formu ) i Venom (Tofer Grejs kao Parkerov kolega suparnik), kao ni nove, naprednije igrarije holivudskih magova kompjuterske animacije. No, sve je to nakratko i uz česti otužni ukus već viđenog. Ali, šta je tu je, i superheroj mora od nečeg da živi. Očekuje se i četvrti nastavak.