Srbija razgovara: Slučaj Taton

Di­le­me ne­ma – 17. sep­tem­bra 2009. go­di­ne u cen­tru Be­o­gra­da do­go­di­lo se ne­za­pam­će­no na­si­lje. Fran­cu­skog dr­ža­vlja­ni­na Bri­sa Ta­to­na pre­tu­kla je gru­pa na­vi­ja­ča, a od po­vre­da, za­do­bi­je­nih tom pri­li­kom, Fran­cuz je pre­mi­nuo 12 da­na ka­sni­je. Po­sle ne­što vi­še od go­di­nu da­na, na­vi­ja­či­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u na­si­lju pre­sto­nič­ki Vi­ši sud iz­re­kao je naj­vi­še ka­zne pro­pi­sa­ne za­ko­nom. Po­sle raz­ma­tra­nja i ve­ća­nja, Ape­la­ci­o­ni sud u Be­o­gra­du pre­i­na­čio je pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du i pr­vo­ste­pe­ne ka­zne, go­to­vo svim okri­vlje­ni­ma, uma­njio za po­la.

Da li prak­sa ova­ko dra­stič­nog uma­nje­nja ka­zni po­sto­ji u Sr­bi­ji, ko­ja je od pre­su­da ade­kvat­ni­ja i da li su one do­no­še­ne pod pri­ti­skom, za „Po­li­ti­ku“ po­le­mi­šu Zo­ran Ivo­še­vić, ne­ka­da­šnji su­di­ja Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je, i advo­kat Bo­žo Pre­le­vić.

Po­li­ti­ka: Da li je u sud­skoj prak­si uobi­ča­je­no da ka­zne, po­sle raz­ma­tra­nja žal­bi, kao u kon­kret­nom slu­ča­ju bu­du pre­po­lo­vlje­ne?

Pre­le­vić: Ni­je uobi­ča­je­no za­to što pr­vo­ste­pe­ni su­do­vi zna­ju ka­kva je sud­ska prak­sa, a u okvi­ru nje i ko­li­ke su ka­zne za od­re­đe­na de­la. Pro­blem ovog pred­me­ta je u prav­noj teh­ni­ci. Su­du je po­zna­to da je od­re­đe­na gru­pa lju­di do­šla na Obi­li­ćev ve­nac, da je pla­ni­ra­la ne­ko­ga ko no­si „dru­ge bo­ja“ da pre­tu­če, da se po­pe­la na pla­to... Ali, da li su oni do­šli da ubi­ju? Mi­slim da ov­de ne­ma di­rekt­nog umi­šlja­ja, kao što je to sud za­klju­čio, i da je naj­vi­še što mo­že da im se sta­vi na te­ret even­tu­al­ni umi­šljaj. A, i to je pi­ta­nje. Sma­tram da se ov­de ne ra­di o kri­vič­nom de­lu ubi­stva, ne­go na­sil­nič­kog po­na­ša­nja sa smrt­nim is­ho­dom. Sud ni­je in­di­vi­du­a­li­zo­vao ko je tu­kao, a ko ubio Ta­to­na. Ima­te za­go­net­ku za pr­vo­ste­pe­ni sud ko­ji, ipak, do­no­si br­zu, efi­ka­snu i dra­kon­sku od­lu­ku. Utvr­đu­je da je svih 12 uče­sni­ka do­ne­lo od­lu­ku da ubi­je čo­ve­ka ko­ga do ta­da ni­su vi­de­li i da su to ura­di­li sa umi­šlja­jem. Mi­slim da je pre­su­da, u tom seg­men­tu, ap­so­lut­no ne­mo­gu­ća. Dru­go­ste­pe­ni sud je mo­gao da uki­ne pre­su­du i ka­že da se u kon­kret­nom slu­ča­ju ne ra­di o di­rekt­nom, ne­go even­tu­al­nom umi­šlja­ju ili na­sil­nič­kom po­na­ša­nju. On­da bi u po­no­vlje­nom po­stup­ku, s ne­kom dru­gom kva­li­fi­ka­ci­jom, ve­ro­vat­no, do­šli do ovih pre­po­lo­vlje­nih ka­zni. Dru­go­ste­pe­ni sud je, u stva­ri, pri­me­rio ka­zne ne za­di­ru­ći pre­te­ra­no u či­nje­nič­ni opis i u kva­li­fi­ka­ci­ju. Mi­slim da je do­neo zna­čaj­no pra­ved­ni­ju od­lu­ku.

Ivo­še­vić: Bris Ta­ton je stra­dao usled kri­vič­nog de­la – te­ško ubi­stvo pri bez­ob­zir­nom na­sil­nič­kom po­na­ša­nju, ko­je je uči­nje­no u sa­i­zvr­ši­la­štvu vi­še li­ca ob­je­di­nje­nih za­jed­nič­kom kri­mi­nal­nom od­lu­kom. Za to kri­vič­no de­lo pred­vi­đe­na je ka­zna za­tvo­ra od naj­ma­nje de­set ili od 30 do 40 go­di­na. Ako je u toj kri­mi­nal­noj „dru­ži­ni“ bi­lo vi­še li­ca, a sa­mo tro­je ili če­tvo­ro je pred­u­ze­lo rad­nju ko­ja je do­ve­la do fa­tal­ne po­sle­di­ce, sva­ko od sa­i­zvr­ši­la­ca ka­žnja­va se za to de­lo. Su­đe­nje uči­ni­o­ci­ma ovog kri­vič­nog de­la okon­ča­no je prav­no­sna­žnom pre­i­na­ču­ju­ćom pre­su­dom dru­go­ste­pe­nog su­da. Tom pre­su­dom, ka­zne iz­re­če­ne u pr­vo­ste­pe­nom po­stup­ku su pre­po­lo­vlje­ne, ali su či­nje­ni­ce i kva­li­fi­ka­ci­ja de­la osta­li ne­pro­me­nje­ni. Za­to o či­nje­nič­nom sta­nju i kva­li­fi­ka­ci­ji kri­vič­nog de­la ne mo­že da se go­vo­ri dru­ga­či­je. A, pri ta­kvom sta­nju stva­ri je­di­no se mo­že za­klju­či­ti da re­du­ci­ra­ne ka­zne ne od­go­va­ra­ju ni te­ži­ni, ni kva­li­fi­ka­ci­ji de­la. Raz­u­meo bih re­duk­ci­ju ka­zni sa­mo pre­ma onom uči­ni­o­cu kri­vič­nog de­la ko­ji ni­je na­vr­šio 21 go­di­nu.

Po­li­ti­ka: Ko­ju ka­znu, pr­vo­ste­pe­nu ili dru­go­ste­pe­nu, sma­tra­te ade­kvat­ni­jom?

Pre­le­vić: Ap­so­lut­no sma­tram da je dru­go­ste­pe­na ka­zna ade­kvat­ni­ja i to iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Sud, re­ci­mo, ni­je utvr­dio ko je šta ura­dio, ni­ti da li je sva­ko od osu­đe­nih bi­lo šta ura­dio. Ne­ma vi­deo snim­ke, sve­do­ka, po­sto­ji te­lo i na­vi­jač­ka gru­pa. Pi­ta­nje je na osno­vu če­ga sud za­klju­ču­je da su svi pri­pad­ni­ci na­vi­jač­ke gru­pe od­go­vor­ni za ubi­stvo, da su svi okri­vlje­ni hte­li da ubi­ju Ta­to­na i da su to ura­di­li s di­rekt­nim umi­šlja­jem. Mi­slim da su i ka­zne ko­je su pre­i­na­če­ne ta­ko­đe ve­li­ke, da su iz­re­če­ne ve­li­koj gru­pi li­ca.

Ivo­še­vić: Po­la­ze­ći od to­ga da ima­mo pra­vo­sna­žnu pre­su­du ko­ja je pre­i­na­ču­ju­ća, a ne uki­da­ju­ća, da je či­nje­nič­no sta­nje pra­vil­no utvr­đe­no, da je kva­li­fi­ka­ci­ja de­la pra­ved­na, da ni­je bi­lo po­vre­de po­stup­ka, sve mi go­vo­ri da je ka­zna od­me­re­na u pr­vo­ste­pe­nom po­stup­ku ade­kvat­ni­ja. Pre­fe­ri­ram pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du jer mi­slim da je dru­go­ste­pe­na ka­zna za­ne­ma­ri­la bez­ob­zir­nost iz­vr­ši­la­ca ovog kri­vič­nog de­la.

Po­li­ti­ka: Sma­tra­te li da je bi­lo pro­pu­sta u do­ka­zi­va­nju u po­stup­ku pro­tiv okri­vlje­nih?

Pre­le­vić: Mi­slim da je po­li­ci­ja mo­gla bo­lje da ura­di svoj po­sao u smi­slu da je tre­ba­lo da obez­be­di vi­še sve­do­ka i da ih u sva­kom smi­slu za­šti­ti. Na taj na­čin bi se, mo­žda, iz gru­pe mo­gli iz­dvo­ji­ti po­je­din­ci ko­ji su to ura­di­li. Uko­li­ko bi to mo­glo da se utvr­di, za­lo­žio bih se da oni ko­ji su re­ši­li da ba­ce ne­ko­ga s pet me­ta­ra do­bi­je ka­znu ve­ću ne­go što mu je dao dru­go­ste­pe­ni sud. Mo­ram da do­dam i da je srp­sko pra­vo­su­đe u pro­ble­mu, da je re­for­ma ura­đe­na ta­ko ka­ko je­ste... Iz to­ga pro­iz­la­zi da se, u kon­kret­nom slu­ča­ju, ra­di o di­sci­pli­no­va­nju su­da i tu­ži­la­ca ko­je je ne­za­pam­će­no. I na kra­ju – ni­je dru­go­ste­pe­na od­lu­ka du­plo ni­ža od sud­ske prak­se, ne­go je pr­vo­ste­pe­na pre­su­da du­plo vi­ša od nje.

Ivo­še­vić: Ako su či­nje­nič­no sta­nje i prav­na kva­li­fi­ka­ci­ja de­la de­fi­ni­tiv­ni, sa­da se ne mo­že go­vo­ri­ti o gre­ška­ma u do­ka­zi­va­nju. Slo­žio bih se, me­đu­tim, s Pre­le­vi­ćem, ne­za­vi­sno od pred­me­ta o ko­me go­vo­ri­mo, da je srp­sko pra­vo­su­đe u sta­nju stre­sa ka­da su u pi­ta­nju su­di­je. Či­nje­ni­ca da Vi­so­ki sa­vet sud­stva mo­že da ih raz­re­ši go­to­vo u sva­kom tre­nut­ku, pre­tva­ra su­di­je u po­slu­šni­ke. A, po­slu­šni su­di­ja – ni­je do­bar su­di­ja.

Po­li­ti­ka: Ima­te li uti­sak da su i pr­va i dru­ga pre­su­da do­ne­te pod ne­kim pri­ti­skom?

Pre­le­vić: Či­nje­ni­ca da pr­vo­ste­pe­na pre­su­da ni­je uki­nu­ta, ne­go je pre­i­na­če­na na ovaj na­čin, uka­zu­je mi na to da je i pr­vo­ste­pe­ni i dru­go­ste­pe­ni sud od­lu­ku do­neo pod ne­kom vr­stom pri­ti­ska: naj­vi­še jav­no­sti i po­li­tič­kog fak­to­ra. Mi­slim da je bi­lo pri­ti­sa­ka iz Mi­ni­star­stva prav­de. Na kra­ju kra­je­va, iz ovog mi­ni­star­stva su ne­ki jav­no obe­ća­li ka­ko će da se „pro­ve­du“ okri­vlje­ni, što sma­tram kraj­nje ne­pri­me­re­nim. To je bi­la po­ru­ka su­di­ja­ma ka­kva tre­ba da bu­de od­lu­ka.

Ivo­še­vić: Ni­je no­vost da po­sto­je pri­ti­sci na su­do­ve. Da li je ov­de tih pri­ti­sa­ka bi­lo ili ne – ne znam. Ali, zna­te šta je me­ni neo­bič­no? Po­li­tič­ki pri­ti­sak je, po pra­vi­lu, jed­no­sme­ran. Ne raz­u­mem po­li­tič­ki pri­ti­sak da pr­vo­ste­pe­na pre­su­da bu­de ja­ko stro­ga, a dru­go­ste­pe­na bla­ga. Ako je bi­lo po­li­tič­kog pri­ti­ska na pr­vo­ste­pe­ni sud, ni­je mi ja­sno da se on za re­la­tiv­no krat­ko vre­me, ko­li­ko je pro­šlo od ob­ja­vlji­va­nja pr­vo­ste­pe­ne do dru­go­ste­pe­ne pre­su­de, pro­me­ni u obr­nu­tom smi­slu. Ko bi mo­gao da bu­de ini­ci­ja­tor pri­ti­ska da se do­ne­se ta­kva pr­vo­ste­pe­na, a ko dru­go­ste­pe­na ka­zna?

Po­li­ti­ka: Ima­te li uti­sak da je Ape­la­ci­o­ni sud is­pra­vljao gre­ške Vi­šeg su­da?

Pre­le­vić: Dru­go­ste­pe­ni sud je vi­deo da je pr­vo­ste­pe­na od­lu­ka neo­dr­ži­va. Sko­ro da sam si­gu­ran da je bi­lo lju­di ko­ji su sma­tra­li da ta­kvu od­lu­ku tre­ba uki­nu­ti. Ape­la­ci­o­ni sud je po­ku­šao, kroz jed­nu mu­dru od­lu­ku, da is­pra­vi ne­prav­du i na ne­ki na­čin do­ve­du ovaj pred­met u ni­vo sud­ske prak­se. Ono što je ne­vo­lja za sve su­do­ve to je što po­sto­ji Sud u Stra­zbu­ru i ve­ru­jem da će ve­ći­na okri­vlje­nih da mu se obra­ti. Ube­đen sam da će ta­mo do­ka­zi­va­ti da ni­su ima­li pra­vo na po­šte­no i fer su­đe­nje. Mi­slim da je sve to uti­ca­lo da dru­go­ste­pe­ni sud, ce­ne­ći do­ka­ze ko­ji­ma je ras­po­la­gao, is­pra­vi pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du ko­li­ko je to mo­gao i do­ne­se jed­nu kom­pro­mi­snu, sva­ka­ko mu­dri­ju i pa­met­ni­ju od­lu­ku ne­go što je bi­la pr­vo­ste­pe­na.

Ivo­še­vić: Uko­li­ko je bi­lo gre­ša­ka, tre­ba­lo je da bu­du is­pra­vlje­ne uki­da­njem pr­vo­ste­pe­ne pre­su­de i vra­ća­njem pred­me­ta na po­nov­no su­đe­nje. A ta­kva od­lu­ka u dru­gom ste­pe­nu ni­je do­ne­ta.

Po­li­ti­ka: Ste­fan Ve­lič­ko­vić, je­dan od okri­vlje­nih, pri­lo­žio je su­du do­kaz da ga je sa­o­bra­ća­jac u vre­me in­ci­den­ta na Obi­li­će­vom ven­cu za­u­sta­vio i na­pi­sao ka­znu. Ipak je osu­đen na se­dam go­di­na. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?

Pre­le­vić: Pri­li­kom pre­gle­da te­le­fo­na ovog okri­vlje­nog utvr­đe­no je da on ni­je raz­go­va­rao sa okri­vlje­ni­ma ne­po­sred­no pre iz­vr­še­nja de­la na na­čin ko­ji uka­zu­je na ubi­stvo. Do­du­še, po­sto­ji po­ru­ka ko­ja bi in­di­rekt­no mo­gla da do­ka­zu­je da on pri­pa­da kon­kret­noj na­vi­jač­koj gru­pi. Me­đu­tim, mi­slim da je kod Ve­lič­ko­vi­ća či­nje­ni­ca da ga je po­li­ca­jac ka­znio u vre­me od­i­gra­va­nja in­ci­den­ta i da ne po­sto­je ne­spor­ni do­ka­zi da je bio na li­cu me­sta baš u vre­me ubi­stva. Ne mo­že­te da do­ne­se­te pre­su­du uko­li­ko ne zna­te tač­no ko je šta ura­dio. Či­ni mi se da su toj kon­fu­zi­ji do­pri­ne­li i okri­vlje­ni, pa mo­žda i po­ne­ki advo­kat i da je sud ov­de bio na ozbilj­noj mu­ci. Ne svi­đa mi se kli­ma u ko­joj su­do­vi ra­de. Či­ni se da se do­ka­zu­ju ili bra­ne od jav­no­sti i Mi­ni­star­stva, a mo­ra­li bi bi­ti iz­nad njih. Te­ško je ov­de bi­ti ne­za­vi­san, ka­da stal­no u su­du ne­kog iz­ba­cu­ju ili hap­se. Pre­vi­še njih pri­želj­ku­je sud par­ti­je s na­lep­ni­com „ne­za­vi­san“.

Ivo­še­vić: In­ci­dent u ko­jem je Ta­ton za­do­bio po­vre­de od ko­jih je ka­sni­je pre­mi­nuo ni­je tra­jao je­dan mi­nut, ne­go mno­go du­že. I, Ve­lič­ko­vić ni­je išao pe­ši­ce, ne­go ko­li­ma, što osta­vlja mo­guć­nost da je sti­gao na me­sto do­ga­đa­ja u to ne­ko od­re­đe­no vre­me. Pi­ta­nje je da li ka­zna pi­sa­na ap­so­lut­no u vre­me in­ci­den­ta na Obi­li­će­vom ven­cu ili 10-15 mi­nu­ta pre to­ga.