Svađa sa validatorom
С. Печеничић
Dok su u autobusima carovali aparati za otkucavanje karata, voždovački mangupi Šiško i Beli priredili su nepoznatoj vremešnoj gospođi ujdurmu.
Vraćajući se iz kafane „Rada”, ušli su u tries’ devetku. Bakica za njima.
– Deco, kako da overimkartu? – pitala ih je.
– Stavite je u aparat – poče Šiško – povucite ručicu i kažite dokle idete.
– A gde je ta Slavija? – opet će ona.
– Ne brinite. Samo razgovetno saopštite gde silazite. Na toj stanici bus se neće pomeriti dok ne izađete – „utrčao” je Beli.
Starica je, za svaki slučaj, sve vreme ponavljala: „Slavija”… „Slavija”… „Slavija”…
Mangupi su se krišom naslađivali, putnici su se krstili i pre nego što je vozilo prošlo pored Hrama, a autobus je najzad stao na bakinom odredištu. I stvarno je sačekao da ona izađe, jer bila je to poslednja stanica...
Smejali su se tome sutradan drugari kod „Rade”. Veselu seansu prekide Šiško: – E, čuo sam da će da ugrade digitalno overavanje karata. A preko razglasa će da govore gde staje bus!
– Ne treba da žure – pretvori se odmah Beli u eksperta. – U Evropi to, doduše, postoji, ali treba sačekati. Šta ako se taj sistem pokaže kao loš? Lako je zapadnjacima da bacaju pare…
Kad, eto savremenih aparata u našim prepotopskim vozilima. Govore kao promukli papagaji: da bi ih razumeo, putnik mora da priljubi uvo na njih. Da validira čulo sluha.
– Pametno što su ih uveli – pričao je Beli – pa ne bi Evropljani bacali lovu tek tako...
Prvih dana primene (ne)personalizovanih kartica sreli su ponovo onu bakicu. Na istoj stanici. Kad je bus došao, isukala je kompjuterizovanu povlasticu. Stala u niski start da je validira. Šiško i Beli uđoše na prednja vrata, gledajući šta će starica da uradi na srednjim.
Prislonila je karticu. Graknula: „Slavijaaa”!
Papagaj iz sprave zakrešta ime sledeće stanice: „Bjelovarska!”
„Slavija, more!”
„Vitanovačka!”
...Baka je sve glasnije govorila, načisto se posvađala sa napravom.
Pošto je izašla na Slaviji, dobacila je Šišku i Belom: – Deco moja, oni stari aparati bili su bolji! Slušaju te i ćute. A ovi novi, čim zucneš, počnu da se deru...