Mali Kašaji nisu sami

Vrbas – Sudbina troje malih Kašaija – Mihajla (14), Nataše (12) i Nikole (10), koji su sredinom prošlog meseca ostali bez oca, a majka ih je napustila pre desetak godina, o čemu je „Politika“ pisala početkom prošle sedmice, nikog ne ostavlja ravnodušnim. Svakodnevno se redakciji i našem dopisništvu u Vrbasu javljaju čitaoci iz svih krajeva Srbije sa željom da im pomognu, da ih ohrabre. I u ovdašnjoj osnovnoj školi „Svetozar Miletić“, čiji su đaci ovo troje siromašaka, koji ne znaju za druge ocene osim petica, mnogi se interesuju kako bi mogli da im se nađu u nevolji, da im detinjstvo učine koliko-toliko srećnijim.

Plemeniti ljudi nude deci novčanu pomoć, garderobu, hranu. Neki su, poput Marike Brukner iz Đurđeva i penzionerke Mirjane iz Beograda, izrazili spremnost i da ih usvoje, da im obezbede sve uslove za pristojan život i školovanje. A Beograđanin Milorad Subotić (89), obavestio nas je da je juče uplatio sedamdeset hiljada dinara na tek otvorenu štednu knjižicu na ime najstarijeg Mihajla.

Reagovala je i lokalna vlast sa pedeset hiljada dinara jednokratne pomoći, a Javno preduzeće „Direkcija za izgradnju“ najavilo je da će izraditi projekat da se u trošni i memljivi kućerak u kojem dečica žive uvede vodovodna instalacija, izgradi kupatilo, okreče prostorije, zamene dotrajala vrata i prozori, postavi laminat ili parket na betonskom podu. I pokućstvo je krajnje oskudno, sve stvari su stare i pohabane, osim šporeta na čvrsto gorivo koji su im pre neki dan kupili njihovi nastavnici i školski drugari.

– Sve bismo lakše podnosili samo da imamo vodu u kući. Nedostaje nam kupatilo, pa se kupamo kod tetke u komšiluku. Ni dvorišni bunar više nije za upotrebu. Pošto smo dobili novi šporet sada nam je barem toplo, jer još imamo ogreva koji su nam doneli dobri ljudi, nakon što je tata umro. Sve troje smo dobili i nove patike od tetkinih kolega s posla. Stižu nam i paketi sa hranom, slatkišima, školskim priborom – priča Nataša Kašaji, s grčem u grlu, suznih očiju, pokušavajući da iskaže reči zahvalnosti svima koji su im pomogli i izrazili spremnost da to učine.

Od direktorke osnovne škole „Svetozar Miletić“ Ružice Marković, saznajemo da su Mihajlo (učenik osmog razreda, Nataša (sedmog) i Nikola (četvrtog), osim što od početka školovanja imaju sve same petice, primerna i dobra deca u svakom pogledu. Nadasve su skromni i odgovorni i, kao da predanim učenjem pokušavaju da potisnu muku i sirotinju koje ih prate od rođenja.

U Centru za socijalni rad u Vrbasu, pod čijom zaštitom su ova deca bila i pre nego što im je preminuo otac Petar, pošto je on bio nezaposlen i težak bolesnik – preduzeli su sve mere da im se obezbedi kakva-takva sigurnost. Za početak, dobiće hraniteljstvo, odnosno porodični smeštaj, kod tetke Vesne Makivić, očeve sestre, koja će im biti određena i kao staratelj. Sledovaće ih i dalje redovna socijalna pomoć i nadoknada za hraniteljsku familiju.

-----------------------------------------------------------

Štedna knjižica

Na inicijativu mnogih čitalaca „Politike“ koji žele da pomognu ovu decu, kako bi se skupio novac da im se sredi kuća, u prvom redu da se uvede voda i izgradi kupatilo, otvorena je štedna knjižica. Novac se može uplatiti na ime najstarijeg Mihajlo Kašaija, a Centar za socijalni rad odrediće zakonskog zastupnika. Broj štedne knjižice: 355000320014724518, kod „Vojvođanske banke“ u Vrbasu.