Šarm birokratske ažurnosti

Kada zlobni novinari napadaju mnogoglavu hidru „agencija”, zaboravljaju na poslovičnu žilavost birokratije, domišljate da se snađe i kada radi protiv onih zbog koje postoji. Na jednom primeru predočiću anatomiju „birokratske ažurnosti”. Novi zakon o udruženjima „stupio je na snagu” 22. jula 2009, sa „primenom” od 22. oktobra 2009, jer predstoji usaglašavanje resora dvaju ministarstava oko preuzimanja nadležnosti.

A tamo negde, istočno od Niša, jedno malo udruženje građana koje se volonterski bavi izučavanjem tradicionalne kulture, registrovano 1994, dobi aprila 2009. zvaničan dopis Ministarstva policije, Uprave u Nišu, u kojem mu se nalaže kako je dužno da usaglasi svoj statut po novom zakonu. Taksativno je pobrojano šta sve treba preduzeti. I kada je sve obavljeno, usaglašeni statut je jula 2009. uredno poslat Policijskoj upravi. Odahnuše u udruženju kada 4. septembra 2009. dobiše Rešenje MUP-a da je statut prihvaćen, a udruženje „upisano u registar društvenih organizacija i udruženja građana”.

No, mnogo je dušebrižnika u ministarstvima, čitava armija agencija, koja brine za zdravlje čak i onih strateški najmanje važnih. I tako ono isto, a nesrećno udruženje, jula 2011. dobi novo rešenje ali sada od „premoćne” Agencije za registre, koja obaveštava da je to udruženje izbrisala iz registra jer se nije na vreme „usaglasilo” sa novim zakonom o udruženjima. Sa potpisom birokratice zvučnoga nazvanja: registrator. Našavši se u čudu, udruženje otposla protestno pismo na istu adresu, a u prilogu i Rešenje MUP-a, pa još i novi „usaglašeni” statut kao dokaz da je po tom novom zakonu udruženje već učinilo svoje a neophodno.

U međuvremenu došlo je do promene nadležnosti. Poslovi oko registracije udruženja, do tada MUP, prešli su u nadležnost moćne agencije, a primopredaja dokumenata Policije i agencije obavljena je 23. oktobra 2009. Od birokratije uređenih država, koje su doista u službi građana, očekivalo bi se da će se registratološkinja novim pismom izviniti udruženju. Ali tako misle oni koji su u školama učili da birokratija postoji zbog građana. I evo trećega rešenja, sada neke još više, kafkijanske instancije, u kome se naširoko raspreda kako je udruženje s pravom izbrisano. Otprilike, to je zato jer su sada oni, tj. agencija, a i ministarstvo mu, važniji od MUP-a.

Na kraju rešenja, blagoglagoljivo i sa puno nade za naivne stoji da će šanse možda i biti za udruženje ako ono uloži žalbu nekoj još daljoj instanciji. Posle svega, valjda još Ustavnom sudu države, a i onome u Strazburu!

A stvar je sasvim jednostavna, čak i iz ugla operativne birokratske logike, tj. one koja bi valjalo da je u službi građana. Naime, kakav je smisao imalo maltretiranje od strane birokratije MUP-a, koja je ažurnije no što treba, pre primene zakona, izvršila pritisak na udruženja da usaglase statut sa novim zakonom? Nikakav, i nepotreban. Osim, ako takva procedura nije urodila izradi „dobrog” statuta! A zatim, šta je trebalo da uradi Agencija za registre, koja je „na ruke” primila čitav materijal od Ministarstva policije?

Ako bi zaista želela da bude na usluzi onima koji je finansiraju, agencija bi proučila da li je MUP dobio od udruženja „valjan” statut, ili, pak, taj statut nije prihvatljiv? A u oba rešenja, i agencije i organa joj, nigde se ne pominje bitna činjenica: da li je Statut udruženja O. K.!

Nije potrebna prevelika domišljatost, bar tako u slučaju benignoga udruženja, da se Agencija za registre nijednom reči upozorenja, a po ugledu na Policijsku upravu, nije prethodno pismeno obratila zainteresovanim udruženjima na njihovu „zakonsku” obavezu usaglašavanja, pod uslovom da prethodno urađeno nije bilo korektno. Udruženje je usmeno dobilo savet da je najmanje bolno iznova se registrovati! Sad, to malo košta, ali za zdravlje uređene države ništa nije preskupo što je za agenciju korisno.

Ostaju dva pitanja, a jedno sa oporim okusom. Koliki je broj malih, a neobaveštenih udruženja koja se registratološkinji nisu „blagovremeno” javila? Mislimo na ona koja su gurnuta na nepotrebnu, a novu registraciju! Suma je poprilična kada se pomnoži sa brojem udruženja. Da li ionako preglomazni birokratski aparat ovim nepotrebnim iživljavanjem nad građanima stvara alibi da, radeći nepotrebno a finansijski korisno, opravdava smisao svoga postojanja. Na čiju štetu, samo.

Redovni profesor BU