Uspeo da opstane

Slom srpske privrede, nije počeo raspadom SFRJ, već polovinom osamdesetih sa čuvenom ourizacijom. Tada su mnogi veliki sistemi razbijani na manje nezavisne celine, koje su se, početkom privatizacije minule decenije, odvojile od matičnih kuća odnoseći sa sobom, često i nezakonito, ogromnu imovinu. Takvu sudbinu je doživelo i nadaleko poznato beogradsko spoljnotrgovinsko preduzeće "Centroprom", koje je pored uvoza, izvoza i veletrgovine izgradilo i značajne kapacitete: hladnjaču, pogon za oplemenjavanje i pakovanje robe, pržionicu kafe, lučka i druga skladišta. Od njega su nastali sadašnji "Ce market", "Centroproizvod", "Centrojadran" i "Centroistok". Ta, ali i još mnoga druga manja proizvodna i trgovinska preduzeća po Beogradu i Srbiji, koja je nekada moćni "Centroprom" integrisao, nešto pod političkim pritiskom, a nekad i vođen ekonomskim razlozima, danas gotovo da i ne postoje ili su u višegodišnjim stečajevima.

O slavnoj prošlosti "Centroproma", njegovom slomu, današnjim prilikama i budućnosti, za naš list svedoči njegov dugogodišnji, ali i sadašnji prvi čovek Milorad Vujadinović. U "Centropromu" je proveo skoro ceo radni vek i za tu kuću ga, kaže, ne vezuju samo uspomene iz najboljeg perioda već i nada da se uz nešto nove pameti od starog dobrog imena može napraviti novi trgovinski i proizvodni brend Srbije.

Uspon "Centroproma" započeo je, ističe naš sagovornik, dolaskom na mesto generalnog direktora Filipa Marjanovića. Čoveka neizmerne snage, energije, ali i poslovne sposobnosti, koji je od 1949. do 1968. stvorio jedno od najmoćnijih jugoslovenskih preduzeća za spoljnu trgovinu. Kuća je bila od posebnog značaja za Srbiju, ali i za ondašnju federaciju, jer je nabavljala mnoge strateške poljoprivredno-prehrambene proizvode za republičke i savezne robne rezerve. Kada je "Centroprom" kupovao kafu u Brazilu, podseća se tih vremena Vujadinović, reagovale su i berze dnevnim promenama cena.

"Centroprom" je imao firme i predstavništva u mnogim zemljama sveta: Brazilu, Nemačkoj, Rusiji, Italiji, Francuskoj, Kini, Kipru... Obrtane su stotine miliona dolara.

Kao ondašnja "lokomotiva razvoja", "Centroprom" je odlukom najviših gradskih vlasti preuzeo i sebi pripojio nekoliko maloprodajnih trgovinskih preduzeća – "Vračar", "Savu", "Dunav", "Novu trgovinu". Njih 210 zaposlenih u "Centropromu" preko noći "ojačano" je za više od četiri hiljade radnika sa donetim neznatnim kapitalom. Bili su na rubu propasti. I ne samo to, naglašava Vujadinović. Za te radnike, a na osnovu odluka njihovih firmi, "Centroprom" je morao od svojih para da kupi i podeli oko 130 stanova, a izdvojio je znatna sredstva za revitalizaciju i izgradnju novih maloprodajnih objekata. U "Centropromu", kao složenom sistemu, bili su i čuveni kombinati "Godomin", "Džervin", "Prokupac"… Vrednost ovog sistema, prema proceni ondašnje Međunarodne privredne komore u Ženevi, bila je oko pet milijardi dolara, a ukupno je bilo zaposleno oko 20.000 radnika.

Rastakanje "Centroproma" počinje od 1976. godine. Pojedini moćni direktori, uz pomoć politike i političara, izdvajaju jednu po jednu radnu organizaciju i sa njom odnose skupu imovinu koju, ulazeći u "brak" sa "Centropromom", nisu imali. Pečat na ta i druga raznošenja zajedničke imovine, naglašava naš sagovornik, udaren je s počecima privatizacije od 1990, ali i danas, najčešće na nezakonit način. Zbog toga sadašnji rukovodeći tim "Centroproma" duže od decenije bezuspešno vodi sudske sporove sa "otimačima imovine", ali sa ubeđenjem da će ishod na kraju biti pravedan.

Danas "Centroprom" ima svega četrdesetak radnika i kapital vredan oko tri miliona evra. Pretprošle godine 70 odsto njegovog kapitala kupio je "Atlas sistem". Malim akcionarima pripada nešto više od 20, a preostalih 9,66 odsto je državni kapital.

Sada se preduzeće bavi istom delatnošću u znatno umanjenom obimu, pokušavajući da obezbedi kontinuitet i razvoj u ovim veoma teškim uslovima privređivanja.

-----------------------------------------------------------

Duga tradicija

"Centroprom" je osnovan 1930. godine kao Privilegovano akcionarsko društvo za izvoz zemaljskih proizvoda Kraljevine Jugoslavije pod imenom "Prizad". Preduzeće se bavilo izvozom žitarica, suvih šljiva, vina, rakije, kože, vune... Polovina akcija pripadala je privatnim licima, a druga ministarstvu trgovine i industrije. Za vreme Drugog svetskog rata preduzeće radi pod imenom "Srpsko a.d. za agrarne proizvode". Posle oslobođenja pretvara se u "Centralno prometno", a od 1947. "Preduzeće za izvoz i uvoz – Centroprom". U zgradi nekadašnjeg "Prizada" danas se nalazi Novinska agencija Tanjug.