MMF: privredna stagnacija umesto rasta

Već prvog dana pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom jasno je da će, čim se reše problemi sa spornim garancijama u budžetu, pojaviti nove teškoće za pregovaračkim stolom.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, misiji predvođenoj novom šeficom Zuzanom Murgasovom, i letimičan pogled na makroekonomske brojke bio je dovoljan da zaključi da Srbija ove godine neće moći da očekuje planirani ekonomski rast od 1,5 odsto. To je, inače bila zajednička procena MMF-a i naše vlade tokom septembarskih pregovora, kada je prepolovljena sa prvobitno planiranih tri odsto.

– Prema prvim procenama, rast bruto domaćeg proizvoda na kome se zasniva budžet moraće da bude korigovan naniže. Po svemu sudeći, projekcija rasta kretaće se izmeću nula i 0,5 odsto. To, nažalost, znači da će se pojaviti dodatni jaz u budžetu od oko 30 milijardi dinara koji će morati da se pokrije. Smanjenjem rashoda ili povećanjem prihoda. O tome će tek biti reči narednih dana – kaže naš izvor, učesnik u pregovorima.

Smanjenju očekivane stope rasta najvećim delom kumovalo je međunarodno okruženje i prelivanje krize iz evrozone u našu zemlju.

Povod za dolazak misije je to što je bord direktora u Vašingtonu dva puta odložio reviziju aranžmana iz predostrožnosti, jer budžet za 2012. godinu nije bio u skladu sa dogovorom. Reč je o tehničkoj misiji tokom koje bi eventualne nesuglasice trebalo da se otklone. Problem je nastao zbog garancija javnim preduzećima od 45 milijardi dinara, što je čak 15 milijardi više nego što je dogovoreno sa MMF. Kako je juče moglo da se čuje od učesnika u pregovorima, premijer Cvetković je pregovarače iz Vašingtona pokušao da ubedi da, iz mnogih razloga, neki od projekata za koje garantuje država, neće biti realizovani za vreme ove vlade. Cvetković je takođe konstatovao, da kada je o garancijama reč, cifra jeste velika, ali da one ne mogu da se aktiviraju dok ih parlament ne odobri.

– MMF je istakao kako bi oni hteli da se to obećanje vlade na neki način formalizuje, odnosno da se napravi neka vrsta ispravke u budžetu i da se dostavi skupštini na usvajanje kako bi bili sigurni da iznos državnih garancija neće biti prekoračen – kaže još jedan od učesnika za pregovaračkim stolom.

Premijer Cvetković istakao je pre dva dana da vlada u davanju budžetskih garancija nije premašila dogovoreni okvir i da materijalnih razilaženja sa Fondom nema. Prema našim saznanjima, najproblematičniji su zajmovi „Srbijagasa”, za koje država garantuje, a koji bezmalo dostižu dogovorenih 30 milijardi dinara. Prvobitno, za ovo javno preduzeće bile su predviđene znatno veće garancije, ali su one, pre nego što je budžet usvojen, smanjene. Budžetom je predviđeno da za održavanje tekuće likvidnosti ovo preduzeće pozajmi bezmalo 20 milijardi dinara. Još milijarda je planirana za gasifikaciju kompanije „Fijat” u Kragujevcu, dok je za investicije „Srbijagasa” planirano 5,26 milijardi dinara.

Na spisku onih kompanija čije zajmove garantuje država nalaze se i „Jat tehnika”, „Jat ervejz” i „Galenika”. Država garantuje i kredit Građevinske direkcije Srbije za izgradnju stanova na lokaciji kasarne „Stepa Stepanović”, ali i u Ulici doktora Ivana Ribara na Novom Beogradu. Koja će od ovih pozajmica biti smanjena, biće poznato tek nakon pregovora sa MMF.

Iako nije bilo tako dogovoreno, u budžetu je predviđeno i posebno zaduživanje u različitim valutama kod poslovnih banaka i institucionalnih investitora u iznosu od 300 miliona evra. MMF je u pregovorima insistirao da to ne bude više od 200 miliona evra. Toliko je bilo predviđeno i u budžetu za prošlu godinu. Prema našim saznanjima, Fond zamera našoj vladi što je mimo dogovora planirala i zaduživanje za izgradnju novih sistema za navodnjavanje u iznosu od 5,26 milijardi dinara.

Bilo je reči i o dokapitalizaciji Komercijalne banke za koju je namenjeno 100 miliona evra, ali naše vlasti pokušale su da ubede zvaničnike MMF-a da je to neophodno i da je taj proces planiran tek za kraj godine.