U smrt zbog mržnje i večne slave

Samoubilački terorizam više nije specifičnost Bliskog istoka, Čečenije ili Šri Lanke, otkako je Al kaida izvela napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine nijedan deo sveta ne može se smatrati potpuno bezbednim. Uostalom, terorističke grupe izvršile su samoubilačke napade u Londonu, Moskvi, Buenos Ajresu ili u Rijeci, nakon što je hrvatska policija svojevremeno uhapsila jednog od šefova egipatske Gama el Islamije. Major Predrag Mićić iz Ministarstva odbrane Srbije nedavno je objavio knjigu "Samoubilački terorizam", u Srbiji jedinstveno takvo istraživanje, koja je zapravo njegov specijalistički rad odbranjen na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.

– Zainteresovao sam se za ovu temu jer ovaj oblik terorizma kod nas nije obrađen. Knjiga je pisana, skoro u potpunosti na osnovu analiza stranih autora, sa željom da se problem samoubilačkog terorizma osvetli sa što više strana – kaže Mićić, koji se kao oficir profesionalno bavi problemom borbe protiv terorizma.

Psihički zdravi i obrazovani

Kada je samoubilački terorizam u pitanju, u domaćoj i inostranoj javnosti postoji niz predrasuda. Preovlađuje mišljenje da su bombaši samoubice poremećeni verski fanatici povezani isključivo sa religioznim grupama, kao i da je samožrtvovanje karakteristika istočnih naroda i posledica njihove kulture koja ne uvažava život. Međutim, činjenice govore drugačije.

– Analize samoubilačkih napada širom sveta pokazuju da je po pravilu reč o psihički zdravim ljudima, među kojima je sve više studenata, žena, visokoobrazovanih ljudi iz bogatih porodica. Terorističke organizacije imaju različite motive – političke, verske ili nacionalne. Najčešće je reč o mešavini poslednja dva – objašnjava Mićić.

Zašto bi neko prihvatio da bude angažovan u samoubilačkom napadu? Najizraženija karakteristika ovog oblika terorizma su samožrtvovanje i mučeništvo. Bombaš samoubica očekuje da bude upamćen.

– Za nekoga čiji život ima mali značaj, nenadmašna slava može biti snažan motiv. Anonimac postaje legenda posle smrti. Tu su i duhovne garancije, mržnja prema neprijatelju ali i materijalno obezbeđenje porodice od strane sledbenika. Samoubilački terorizam stalno se menja. Predrasude o bombašima samoubicama iz siromašnih slojeva srušio je organizator napada u SAD Muhamed Ata, obrazovan čovek koji je živeo u Nemačkoj – objašnjava Mićić.

Psiholozi tvrde da ne postoji nijedna teroristička grupa koja u nekome može stvoriti želju za samoubistvom, ali postoje organizacije čiji su pripadnici sposobni da prepoznaju i angažuju ljude sa takvim potencijalom, kao i da indoktrinacijom učvrste i pojačaju tu sklonost. Eksperti su ubeđeni da se stanje svesti bombaša samoubice ne razlikuje od stanja svesti pripadnika IRA spremnih da štrajkuju glađu do smrti, ili terorista koji izvode akcije iako znaju da su zanemarljivi izgledi da prežive te napade.

"Pametne bombe" navode operativci

– Korišćenje bombaša samoubica omogućava potpunu kontrolu vremena i mesta napada. Nijedan drugi metod ne osigurava tačnost postavljanja eksplozivne naprave kao što, prilagođavajući se situaciji, čini napadač u ulozi "pametne bombe". Ne postoji planiranje bekstva, ka ni mogućnost zarobljavanja – objašnjava Mićić koji je u svom radu analizirao i taktiku samoubilačkog terorizma.

Bombaši samoubice prolaze kroz obuku, oni ne deluju kao pojedinci već kao deo operativne strukture. Za terorističke grupe ekstremnih islamista karakteristična je religiozna obuka, dok je u sekularnim grupama akcenat na nacionalizmu i patriotizmu. Tehničko-operativna obuka podrazumeva upoznavanje sa eksplozivnom napravom i diskretan prilazak cilju. Deo tima su pirotehničari koji prave "paklenu mašinu", operativci koji lociraju cilj i staraju se o tajnosti plana... Izraelsko iskustvo govori da se kao vozači, koji napadača dovoze do mete, angažuju kradljivci automobila jer poznaju puteve i imaju iskustva u izbegavanju policije. Jevrejska država preduzima preventivne mere, takozvana "ciljana ubistva" što može da privremeno onesposobi terorističke ćelije ali i da podstakne sledbenike na nove napade. Postavljanje fizičke zaštite oko mogućih ciljeva, stroga kontrola granice, psihološke pripreme stanovništva, međunarodna obaveštajna saradnja – neke su od metoda suprotstavljanja samoubilačkom terorizmu.

– Međutim, kada se i dođe do nekih rezultata u borbi protiv samoubilačkog terorizma, desi se nešto što iznenadi službe bezbednosti. Bombaši samoubice, inače odrasli u Velikoj Britaniji, izveli su napade u Londonu, mada se to moglo uraditi podmetanjem eksplozivnih naprava kao što je to izvedeno u Madridu. Na jednom zaplenjenom video snimku vidi se instruktor samoubica koji je sebe razneo da bi pokazao kako se izvodi takav napad. Bojim se da ne postoji adekvatan odgovor na samoubilačke napade i da je njihova ekspanzija brža od naših saznanja o njima. Poseban problem su različiti stavovi u svetu o pojmovnom određenju terorizma. Dok se napadi grupa, koje su registrovane kao terorističke na zvaničnim listama, budu nazivali terorizmom a iste takve pojave na Kosmetu pojedinačnim incidentima, pretnja terorizma, uključujući i samoubilački, će postojati – smatra Mićić.