Uzaludna rasprava

Veoma mi je teško da reagujem na tekst „Formule mržnje” gospodina Jorge u kojem kritikuje moje kolumne objavljene u „Politici” („Dečaci i očevi”, „Kćerke i majke”). Problem koji imam je u tome što sam ja odgovoran za ono što jesam napisao, a ne za njegove asocijacije koje su nastale dok je, očigledno veoma površno, čitao tekstove. Korektna kritika, ili polemika, podrazumeva napad na teze i argumente koje iznosi druga strana, a ne to da se svađate sa sopstvenim asocijacijama koje pogrešno pripisujete drugoj strani. Da je g. Jorga ostao na nivou napada na teze koje mi je pripisao problem bi bio manji, ali on je otišao dalje.

Izjava koja ga diskvalifikuje za bilo kakvu ozbiljnu raspravu je: „Ne bih da osporavanjem teksta naučnim argumentima laskam vašoj scijencizujućoj spekulaciji. Voditi naučnu raspravu predstavljalo bi vid legitimizacije vaše mržnje”. Ako nema argumenata i kontraargumenata, kako da raspravljamo jedino o ličnosti, što upravo g. Jorga i čini u svom tekstu. Umesto da napada teze, on napada mene kao ličnost, odnosno njegovu umišljenu projekciju mene. Evo i jasnog primera iz teksta ,,Formule mržnje” gde autor fantazira o meni: „Po vama je dobro očinstvo gledati fudbal sa sinom i onda zajedno huškati huligane na pogrom (ili učestvovati, što da ne)”.

Pogled g. Jorge na Srbiju je iz Milana u kome, kako ističe, živi, verujem, prilično mrzovoljan. Sam izjavljuje da je „listajući” ,,Politiku” na njenom sajtu bio sve više iznerviran stanjem duha koje neki članci odražavaju. U naslovu „Kod Peći Albanac ubio Srbina, dvojicu teško ranio” on vidi srpski nacionalizam. Ja vidim relevantnu informaciju koja ukazuje na kontekst koji omogućuje osobi koja čita da odluči da li hoće ili neće da pročita i taj članak. To što je tako iznerviran „zaostalošću” koja provejava kroz ,,Politiku” stigao do mog članka, daje sasvim dobro psihološko objašnjenje zašto ga nije precizno čitao: još od antike je poznato da emocije utiču na rasuđivanje. Reč afekt na latinskom znači uticaj. Afektivno stanje objašnjava rečenicu g. Jorge: „Uzgred, valjda nismo stigli dotle da moram da objašnjavam da je nacizam loš?”

A optužbe izrečene u tekstu ,,Formule mržnje” su strašne, užasavajuće. Na mene autor lepi etikete: „šovinizam”, „mržnja”, upoređuje me sa onima koji su podržavali Hitlera itd. A zbog čega sve to? Što sam se, prema njegovom „čitanju” mog teksta, usudio da „normiram rodne uloge”, što sam se usudio da razmišljam na način koji se njemu ne sviđa, a ako se njemu ne sviđa, onda mora da je šovinizam, mržnja itd.

Autoru je verovatno nepoznato da govor mržnje jeste i onda kada nekoga drugog optužite za govor mržnje. Etikete koje je pokušao da mi nalepi su u stvari pokušaj da me pretvori u objekat prezira i mržnje. I tako on kao „prosvećeni” spasilac stanja duha u „nazadnoj” Srbiji, postaje progonilac svih onih koji drukčije misle. A to je upravo onaj ostrašćeni način koji se kao negativan vezuje za Balkan.

Napad A. Jorge na moju ličnost me ostavlja mirnim. Glavni razlog je to što je bez ikakve realne osnove. U mom celokupnom delu ne postoji ni jedna rečenica koja u sebi sadrži bilo kakav govor mržnje, bilo kakvu dehumanizaciju pojedinca ili neke grupe.

Dr med. psihoterapeut