Skretanje udesno
Sve su učestaliji napisi o usponu desnice u Evropi. Kako se kriza zaoštrava, a građani se osećaju sve ugroženije, tako jednostavna rešenja desnice najlakše kanališu strah (na primer uspon Marin le Pen). Ovde ću preskočiti neonaciste i antisemitizam, koji je u porastu, već bih ukazao na to kako desne ideje utiču na zvaničnu politiku i usmeravaju javni diskurs.
U okviru festivala Sedam veličanstvenih prikazan je odličan švajcarski dokumentarac ,,Specijalni let”, reditelja Fernana Melgara. Film prati sudbine azilanata koji žive mesecima ili godinama u centru za ilegalne imigrante u Ženevi (takvih centara ima širom Evrope). U centar su zatvoreni ljudi koji nisu počinili nikakvo nedelo, mnogi su redovno plaćali poreze Švajcarskoj, bili osigurani, govore francuski, tu žive decenijama i deca im idu u švajcarske škole. To su radnici koji su nekada bili potrebni Švajcarskoj. Međutim, usponom desnice, vlast mora da pokaže svoju čvrstinu, pa odvaja ilegalce od porodica i zatvara ih na neodređeno vreme.
Interesantno je da upravnici tog zatvora imaju vrlo prijateljski odnos prema zatvorenicima. Ipak, čak i kad je potpuno jasno da mora da se deportuje dobar čovek koji ne može da ostavi porodicu u Švajcarskoj i ode u ratom zahvaćenu domovinu, državni službenici na umu imaju samo protokol. Dakle, procedura koju propisuje vladajuća ideologija je za mnoge jedini imperativ – iznad moralnog. Kolonijalizam i današnja eksploatacija, pre svega afričkih zemalja, ne tiču se onih koji se bave imigracijom. Oni ne vide istorijski proces i njegove implikacije, već samo svoj činovnički zadatak – u zemlji Crvenog krsta. Sa druge strane, film je u Švajcarskoj naišao na dobar odziv i građani pokazuju visok stepen samokritičnosti.
Sve uticajnija desnica u Evropi tvrdi da stranci uzimaju njihove poslove, da se ne integrišu, da su mnogi kriminalci. Tako je, na primer, u Nemačkoj zvanična vlast sugerisala da je snižena opšta obrazovanost prisustvom Turaka, ali i ostalih došljaka. Pretpostavimo za sada da je to tačno. Ipak, desnica u tom slučaju ne ističe da su ti niskoplaćeni radnici potrebni ekonomiji. Za razliku od Kine, zapadne zemlje moraju ili da odsele kompanije ili da dovedu jeftinu radnu snagu. Nije li licemerno isticati probleme u vezi sa došljacima, a prećutati sopstvenu ekonomsku zavisnost od njih? Kao da su im potrebni jeftini radnici iz drugih zemalja, ali bez njihovih nacionalnih karakteristika. Na ovaj način se radnici jedne nacije okreću protiv radnika druge; fokusirati se na nacionalnost kao uzrok vaših ekonomskih problema znači da se ne bavite ekonomskim ustrojstvom koje vas je i dovelo u ovu situaciju. Sam negativni stav prema nekoj naciji sadrži u sebi dispoziciju za akciju – tu je opasnost.
Drugi stav desnice, naročito opasan po EU, jeste posmatranje celih naroda i država kao nedoraslih modernom svetu. Prema tom stavu, Grci su lenji i žive na račun razvijenih naroda, kao i nedisciplinovani Portugalci, Španci i Italijani. Najbolji primer je predlog Nemačke da u suštini kontroliše grčke finansije i time ipak zakorači u domen grčke suverenosti. Dugovanje Grčke nije nova pojava; Grčka je još u vreme osnivanja svoje moderne države u devetnaestom veku bila u dugovima londonskim fondovima, a da su pri tom zapadne zemlje decenijama kontrolisale i uticale na grčku unutrašnju politiku.
U istoriji Evrope, poraz levice značio je opasan uspon desnice. Opasno je da interpretacija krize koju ponudi desnica prevlada u javnom mnjenju jer će onda i desničarska rešenja upravljati Evropom.
Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu