Brzina spasava glavu

Vest da je dvoipogodišnji dečak iz Kladova, za koga se sumnjalo da je oboleo od meningitisa, pre nekoliko dana preminuo na putu za bolnicu u Beogradu zabrinula je mnoge roditelje, posebno zbog toga što je zatvoren vrtić u kome je boravio nesrećni mališan. Takođe, nametnuta su i pitanja: kakva je to bolest, kakve su njene posledice i kako mališane zaštititi od ovog oboljenja? Dr Veljko Đerković, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje, objašnjava za "Politiku" da je meningitis bolest koja se razvija naglo, a da su prvi simptomi znak da se moramo obratiti lekaru, jer pravovremeno postavljanje dijagnoze i početak lečenja omogućuju izlečenje bez posledica.

– Meningitisi su oboljenja izazvana različitim uzročnicima koji dovode do zapaljenja moždanih opni. Bolest ugrožava zdravlje ljudi, a pretežno se javlja kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Rasprostranjena je u celom svetu, ali gotovo da se ne javlja u obliku epidemije. Postoje virusni i bakterijski meningitis. Bakterijski meningitis se prenosi neposrednim kontaktom sa obolelim preko kapljica koje se izbacuju pri govoru, kijanju ili kašljanju, ali osoba može biti zaražena i preko zagađenih ruku i predmeta. Kod virusnih meningitisa infekcija se prenosi posrednim putem, preko zagađenih ruku, predmeta, preko zagađene vode, ali može se preneti i kupanjem u loše održavanim bazenima u kojima se ne obavlja redovno hlorisanje i u stajaćim vodama, gutanjem zaražene vode, hrane, ali i udisanjem  vazduha. Uzročnici bakterijskih meningitisa najčešće ulaze u organizam čoveka preko sluzokože  nosa i ždrela, a uzročnici virusnih preko organa za varenje i organa za disanje – ističe dr Đerković.

Prema njegovim rečima, bolest obično počinje naglo, povišenom temperaturom, fotofobijom, jakom glavoboljom, mučninom, povraćanjem i pojavom ukočenosti vrata.

– Kod dece, simptomi meningitisa mogu da uključe i umor, razdražljivost, loš apetit, groznicu. Bakterijski meningitisi protiču sa teškom kliničkom slikom, a, ako se neblagovremeno i neodgovarajuće leče, mogu da dovedu do problema sa sluhom, trajnih neuroloških oštećenja i do smrti, i to od pet do 15 odsto slučajeva. Najopasniji rezultat meningokokne bakterije je sepsa ili infekcija krvi. Osoba može da bude dobro jednog trenutka, a da umre nekoliko sati kasnije i antibiotici tu ne mogu mnogo da pomognu, jer tako brzo ne mogu da deluju. Ipak, najveći broj virusnih meningitisa može da se izleči bez posledica. Bolest traje oko 10 dana i završava se povoljno, bez ikakvih trajnih oštećenja, a terapija je simptomatska – objašnjava dr Đerković.

Prema njegovim rečima, ovo oboljenje moguće je sprečiti obaveznim i neophodnim merama zaštite.

– To podrazumeva smanjenje broja smeštene dece u dečjim objektima uz obavezno provetravanje prostorija i održavanja higijene prostora i ruku. Takođe, neophodno je izbegavati kupanje u rekama i bazenima u kojima nije kontrolisana higijenska ispravnost vode za virusni meningitis. Ukoliko osoba ima neki od pomenutih simptoma mora odmah da se obrati lekaru da bi se na vreme postavila dijagnoza i počelo lečenje. U slučajevima bakterijskog meningitisa neophodna je i zaštita zdravih osoba koje su bile u neposrednom kontaktu sa obolelim. Njima se propisuju lekovi kojima se sprečava nastanak oboljenja. Obolelim osobama neophodna je stroga bolnička, ili kućna izolacija – istakao je dr Đerković.
Protiv nekih vidova bakterijskih meningitisa, dodao je on, postoji  i vakcina koja je, prema zdravstvenim pravilnicima, uvrštena u redovnu i obaveznu zdravstvenu zaštitu dece uzrasta od dva meseca do pet godina. To je takozvana konjugovana vakcina kojom se deca u Srbiji redovno vakcinišu.