Srce, sida i depresija

Srčana oboljenja, cerebrovaskularni napadi, sida i depresija biće najveći uzročnici smrti i radne onesposobljenosti do 2030. godine, upozoravaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije. Metaforu o četiri jahača apokalipse savremenog sveta najbolje objašnjava statistika koja govori da u ovom momentu svaka druga osoba u svetu umire od bolesti srca i krvnih sudova, da moždani udari odnose svaku treću osobu, da je virusom side zaraženo skoro četrdeset miliona ljudi na planeti i da svaka deseta osoba ima depresivni pogled na svet.
Polna neravnoteža najviše dolazi do izražaja kad je u pitanju depresija, jer statistika govori da svaki dvadeseti stanovnik planete ima barem jednu depresivnu životnu epizodu. Žene tri puta češće pate od melanholije. Psiholozi tvrde da je depresija "očajnički krik za ljubavlju" i na podlozi te definicije baziraju svoje objašnjenje zbog čega se melanholični pogled na svet mnogo češće nalazi na zdravstvenim kartonima lepše polovine čovečanstva.

Bolesti emocija

Ženski pol se razlikuje od muškog, ne samo po anatomiji tela, već i po anatomiji duše, objašnjavaju psiholozi. Naša različitost najviše dolazi do izražaja kada su u pitanju bolesti emocija, koje se duplo češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Ako imamo na umu da je priroda ženama, zbog devet meseci materinstva, dala potpuno drugačiji emotivni program i učinila ženske emocije razuđenijim, kompleksnijim, bogatijim, složenijim i kvalitativno drugačijim, onda ne treba da čudi podatak da su žene neuporedivo ranjivije od muškaraca.

Epidemiolozi Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju i da svetska pandemija side sve više dobija obrise feminizacije. Procene, naime, govore da 17,7 miliona žena u svetu danas živi sa virusom ejdsa – čak milion više u odnosu na 2004. godinu. Polna neravnoteža naročito dolazi do izražaja u supsaharskoj Africi – epicentru svetske epidemije side, u kojoj na svakih deset muškaraca koji žive sa virusom HIV-a "dolazi" 14 inficiranih žena. A činjenica da je jedino sredstvo zaštite protiv side – i bukvalno i metaforično rečeno – u rukama muškaraca, žene čini više nego neravnopravnim protivnikom u borbi protiv biološki najsavršenijeg virusa. Brojke takođe opominju da je od 60 do 80 odsto zaraženih žena imalo – samo jednog seksualnog partnera.

Samo u toku prošle godine virusom HIV-a zaraženo je 4,3 miliona osoba, a "bolest koja se dešava nekom drugom" odnela je tri miliona života. I dok nas surova statistika opominje da se svakih pet sekundi jedna osoba na svetu zarazi virusom side, odnosno da na svakih 15 sekundi jedna osoba umire od posledica HIV infekcije, epidemiolozi UNAIDS-a upozoravaju da se svakoga dana preko 11.000 osoba zarazi virusom HIV-a, a polovina njih mlađa je od 25 godina.

Nesanica i stres

Da li je Srbija deo sveta kada je u pitanju nacionalna statistika bolesti?

Ako sudimo prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" svaka treća odrasla osoba u Srbiji boluje od bolesti srca i krvnih sudova, a kardiovaskularne bolesti potpisuju najveći broj smrtnih presuda u našoj zemlji. Od malignih bolesti umire svaka peta osoba u našoj zemlji, a nakon onkoloških oboljenja najveći broj života odnesu – saobraćajne nesreće. U Srbiji svake godine oko 1.500 ljudi izgubi život u saobraćaju, što u prevodu znači da svakoga dana pod točkovima ili u olupini automobila strada četiri ili pet osoba.

S druge strane, psiholozi potvrđuju da planetarna psihijatrijska statistika ima uporište i u nacionalnoj epidemiologiji, s obzirom na to da svaki deseti stanovnik Srbije pati od nekog mentalnog poremećaja. Samo u Beogradu beleži se 200.000 poseta psihijatru godišnje. Svakoga dana ruku na sebe dignu najmanje tri osobe, a broj zavisnika od alkohola i droga raste iz godine u godinu.

Istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuje da gotovo polovina naše populacije ima simptome depresije, od nesanice pati svaki peta osoba, a simptome izraženog stresa ima svaka deseta osoba.