Preduzetnički duh u nokautu

Pedesetogodišnji privrednik iz Beograda, koji ne želi da mu se ime spominje u novinama, nedavno je zatvorio kafić na Vračaru a ovih dana sprema se da katanac stavi i na pekaru. Na pitanje zašto, odgovara: „Skupa država”.

– Ako u ugostiteljstvu više ne može da se zaradi onda vam je jasno kakva je situacija. A podsetiću vas da su marže, odnosno razlika između nabavne i prodajne cene, u ovoj oblasti i do 300 odsto. Uz to je i lokacija prva liga, strogi centar grada. Ali,  više nisam imao računicu. Razumem da država nema para i da mora da se finansira preko raznih poreza i nameta. Ali, ne možete nekome uzeti više nego što će da mu ostane – ovim rečima naš sagovornik objašnjava uzroke sopstvenog bankrotstva.

U besu kaže i to da ima utisak da se takse i nameti privredi u Srbiji razrezuju po sistemu „setila se gatara Mara da tamo ima para”.

– Vi sad da prođete pored moje pekare, stekli biste utisak da meni dobro ide. Kad se, međutim, sabere dva i dva, jasno je da tu para nema. Naravno, ako hoćeš da posluješ legalno, da ne strepiš da li će ti doći inspekcija. Od 1998. godine batrgam se u pekarstvu i ništa nisam zaradio. Pre samo pet godina imao sam čak 11 prijavljenih radnika. Sada sam prinuđen da zatvorim pekaru – požalio se naš sagovornik.

Iskreno priznaje i da je član partije, ali i poslovnih udruženja. Ništa od toga mu, kaže, nije pomoglo da sačuva biznis.

– Ne znam šta ću dalje, ali znam da nešto moram da radim. Imam troje dece. Svestan sam da su šanse za uspeh veoma male, ali moram da od nekog pozajmim pet hiljada evra i krenem iz početka. Šta ću drugo – objašnjava ovaj privrednik kako nužda može da podigne preduzetnički duh iz nokauta.

Statistički gledano, naš sagovornik predstavlja skromnih tri odsto privrednika koji posle bankrota smognu snage da se dignu iz pepela. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije toliko je onih koji bi se posle propasti usudili da uđu u novu poslovnu avanturu samo ako moraju.

Bezmalo 90 odsto onih čiju su bilansi potonuli na pitanje da li razmišljaju da ponovo pokrenu privatni biznis odgovorili su negativno. Samo šest odsto ispitanika odgovorilo je pozitivno.

– Nažalost, svaki čovek koji ima preduzetničkog duha, a odustane, predstavlja veliki gubitak za društvo – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Prema njegovim rečima, kao najčešći razlog zašto ponovo ne bi osnovali firmu, bivši preduzetnici navode nepovoljan privredni ambijent, dok je svaki deseti razočaran.

Statistika Unije poslodavaca pokazuje da je svaki drugi pokušaj da se započne biznis u Srbiji neuspešan. Polovina firmi nestane s privredne scene u prvoj godini poslovanja, dok petu godinu preživi svega 37,4 odsto novoosnovanih preduzeća. Nažalost, u statistici se nigde ne vidi da li su među onima koji opstanu to uradili iz prvog, drugog ili trećeg pokušaja.

– Ponovo najčešće kreću oni koji nemaju mogućnosti da kod nekog drugog dobiju posao, a nemaju sredstava za život, ili imaju porodicu koju moraju da izdržavaju – kaže Rajić. – Svaki drugi privrednik koji ponovo osnuje firmu u Srbiji osniva je iz nužde. A ne zato što ima razvijenu poslovnu ideju i neophodno znanje u određenoj delatnosti u kojoj želi da se okuša radeći samostalno, a ne za nekog drugog. Čak 71 odsto onih koji počnu ponovo to rade po principu „da probam opet“, a ne kao plod neke detaljne zamisli. To su ljudi koji nisu potpuno sigurni da je baš ona delatnost koju su odabrali nešto što im leži, već prosto pokušavaju da nađu odgovarajuće mesto na tržištu – objašnjava naš sagovornik.

Najčešće se ponovo počinje kod otvaranja samostalnih trgovinskih radnji i malih preduzeća i kod samostalnih ugostiteljskih i zanatski radnji, kao što su frizeri, kozmetičari, auto-mehaničari... Odmah iza njih su konsultantske usluge i edukacija, kao što je učenje stranih jezika i kompjutera, na primer.

S druge strane, oni najčešće i bankrotiraju. Jer, među 6.000 preduzeća koja odlaze u stečaj najviše je malih firmi koje imaju maksimalno 10 zaposlenih, dominiraju one u sektoru trgovine, usluga i u ugostiteljstvu.

– Država mora početnike u biznisu osloboditi čitavog niza parafiskalnih nameta u prve dve godine poslovanja. Takođe, pri razvojnoj banci mora da se osnuje posebna kreditna linija za početnike u biznisu, kao i da se uvede elektronska uprava i smanje administrativne procedure.

U sektoru usluga gotovo 35 odsto vremena koje preduzetnici posvete vođenju posla u svojoj firmi odlazi na administraciju i ostvarivanje kontakta s nadležnim državnim organima. Ovo je trostruko veće od proseka u EU koji je 10,8 odsto ukupnog radnog vremena – upozorava Rajić.

Podrška novootvorenim preduzećima u početnim fazama poslovanja je od izuzetnog značaja, a njihov kasniji rast i razvoj i omogućava im veće šanse za opstanak u tržišnoj utakmici, kažu u Ministarstvu ekonomije. Zato Fond za razvoj, već nekoliko godina zaredom, podržava mala i srednja preduzeća u započinjanju sopstvenog biznisa.

– Godišnje se, zahvaljujući ovim kreditima, otvori oko 10.000 novih radnih mesta u sektoru malih i srednjih preduzeća. Osim finansijske podrške kroz ove kredite, Nacionalna agencija za regionalni razvoj sprovodi program obuka potencijalnih preduzetnika–korisnika start-ap kredita Fonda za razvoj Republike Srbije, u okviru kojih, na trodnevnim obukama, potencijalni preduzetnici stiču osnovno znanje iz oblasti preduzetništva – kažu u ovom ministarstvu i dodaju da su od 2007. godine, od kad se sprovodi program kreditiranja preduzetnika početnika preko Fonda za razvoj, finansirana 7.752 preduzetnika.

Nadležni iz ovog ministarstva objašnjavaju da dobijanje ovih sredstava ne garantuje automatski uspeh u biznisu. Mnogo je faktora koju utiču na njihovo poslovanje, počevši od administrativnih procedura, zakonskog okruženja, obrazovanja i radne snage, dodaju.

– Pristup finansijama je samo jedan od faktora. Na njihov uspeh utiče i to da li su ispitali tržište pre započinjanja biznisa, odnosno da li su proverili svoju biznis ideju. Na primer, već u startu ima manju šansu onaj preduzetnik koji otvori pekaru u ulici koja već ima tri pekare. Sem toga, naši preduzetnici nisu skloni inovativnosti, radije bi da pokrenu neki provereni biznis, a ne obraćaju pažnju ni na svoje sklonosti ni na to da tržištu daju nešto novo, a ne ono čime je tržište prezasićeno – ističu u Ministarstvu ekonomije.

Oni ipak tvrde da je stopa opstanka preduzetnika početnika koji su dobili kredite od Fonda za razvoj vrlo dobra. Čak dve trećine ovih preduzeća i dalje je u biznisu i posluje.

Peta godina najkritičnija

Pre svetske ekonomske krize, preduzetnici, odnosno vlasnici malih i srednjih preduzeća, bili su najrevnosniji u izmirivanju svojih obaveza, kažu u Ministarstvu ekonomije. Međutim, pošto su mala i srednja preduzeća najosetljivija na sve promene u okruženju, tako se i s krizom situacija menja.

– Danas se nalazimo u situaciji da je celoj privredi teško, i veliki i multinacionalne kompanije teško servisiraju svoje obaveze. Početnicima je još i teže. Prvih pet godina je najkritičnije za poslovanje i ko uspe da opstane u tom periodu ima značajne šanse da ostvari uspeh u poslovanju. Prema podacima Fonda za razvoj postoje teškoće u naplati kredita, pa je stopa naplativosti oko 70 odsto.

Kriza smanjila start ap kredite

Prema podacima Ministarstva ekonomije, kako je svetska kriza odmicala tako se broj korisnika kredita za početnike smanjivao. U 2008. i 2009. godini odobreno je 5.311 kredita za početnike bez hipoteke i start ap zajmova za preduzetnike. Ukupna vrednost pozajmica iznosila je 7,3 milijarde dinara. Njihov broj je tokom 2010. godine opao.

Tada je odobreno 1.373 kreditnih zahteva u iznosu od oko 2,2 milijarde dinara. Tokom 2011. godine situacija se dodatno pogoršala. Tako je lane odobreno svega 325 kredita u iznosu od 628 miliona dinara. Start ap kredite mogu da dobiju samo oni koji su odlučili da se prvi put oprobaju u poslovanju, odnosno ne može se dva ili više puta dobiti kredit, podsećaju iz Ministarstva ekonomije.

Crne brojke

Tokom ove krize za više od 70 malih i srednjih privrednika bankrot je bukvalno značio smak sveta. Crna statistika Unije poslodavaca pokazuje da je toliko privrednika vrzino dužničko kolo prekinulo samoubistvom.

– Uglavnom su to ljudi koji su sve što su imali uložili u biznis i na tome radili decenijama. Gubitak svega, pa i lične imovine, za njih je bio koban. Poznavao sam jednog od njih iz Vrnjačke Banje koji nije mogao da se iskobelja iz dugova a imao je uspešnu kompaniju u oblasti telekomunikacija – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.