Krojači naše kože

Kosmet i Srbija su jedna, a Bosna i Hercegovina sasvim druga stvar – godinama ponavljaju zvaničnici vodećih zapadnih zemalja. I, obavezno, dodaju da je BiH međunarodno priznata suverena zemlja čije se granice ne mogu menjati. Tako Republici Srpskoj odriču pravo da na referendumu odluči o svom statusu.
I, zaista, iz svih poteza većine zapadnih zvaničnika vidi se da oni Srbiji i BiH, kad je reč o osnovnim pitanjima za njihovu sudbinu, prilaze potpuno različito.
Velike sile su u Dejtonu odlučile da će se BiH "sastojati od dva ravnopravna entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH". Tako su od nje napravile decentralizovanu državu.

S druge strane, entitetsko ili kantonalno uređenje Kosmeta, stav je zapadnih sila, uopšte ne dolazi u obzir. Što je još važnije, u Dejtonu je odlučeno da se granice BiH ne mogu menjati, što, opet, za Srbiju ne važi, bez obzira na međunarodno pravo.

Kao jednu od bitnih stvari za budućnost BiH "krojači naše kože" – kako ih je nazvao istoričar dr Milorad Ekmečić – odredili su povratak raseljenih i izbeglih. Jednu godinu proglasili su "godinom povratka". 

Na Kosmetu je obrnuto: povratak raseljenih i proteranih je, suštinski, jedino briga Srbije. Zato se u južnu srpsku pokrajinu nije vratilo ni dva odsto od 250.000 ljudi koji su je, spasavajući glave, napustili od sredine 1999. godine.

Vraćanje imovine je bilo jedno od merila opšteg stanja u BiH. Visoki predstavnici međunarodne zajednice smenjivali su sve one za koje su procenili da usporavaju vraćanje stanova, kuća i imanja njihovim vlasnicima.

Kosmet je, opet, drugačiji slučaj. Stvarnog vraćanja srpske imovine praktično i nema. Zahtevi za vraćanje imovine se rešavaju, ali vlasnike niko ne uvodi u posed.

Strane vlade i humanitarne organizacije dale su i daju veliki novac za popravku i obnovu privatne imovine u BiH. Srušene i oštećene srpske kuće, stanovi i ekonomski objekti na Kosmetu, a procenjuje se da ih je oko 40.000, uglavnom se obnavljaju parama Srbije. Bez obzira na to što ih je većina oštećena i srušena posle dolaska Kfora i međunarodne administracije na Kosmet.

Do istovetnih rezultata dolazi se i kada se upoređuju sloboda kretanja i bezbednost svih stanovnika. Od Dejtona naovamo, u BiH su se dešavali pojedinačni izgredi, odnosno napadi na Srbe, Hrvate i Bošnjake i njihovu imovinu. Zahvaljujući i međunarodnim snagama, nije se dogodilo ništa nalik pogromu koji su Srbi doživeli na Kosmetu u martu 2004. godine. Da je stvarno vođena briga o bezbednosti svih stanovnika Kosmeta, onda od dolaska međunarodnih i administracije Ujedinjenih nacija ne bi hiljadu Srba bilo ubijeno a isto toliko oteto...

Nije, na kraju, na odmet navesti i reči bivšeg britanskog ambasadora u BiH i Srbiji Čarlsa Kraforda. Na Međunarodnoj konferenciji o rešavanju i sprečavanju sukoba u Švedskoj, on je pretprošle godine  izrekao: "Ono što mi zaista govorimo građanima BiH je sledeće: ’Vi se zaista ne volite, ali morate da živite zajedno, sviđalo vam se to ili ne. Ćutite. Pomirite se s tim’. A stanovnicima Kosova govorimo da ’budući da se ne slažu mogu da se razdvoje’ . Krafordove reči bi zvučale iskreno da se iza termina "razdvoje", po svemu sudeći, ne krije namera "krojača naše kože" da onemoguće Srbima povratak na Kosmet i njegovo odvajanje od Srbije.