Helikopterom dostavljena hrana brodarima

Smederevo – Dvojici zarobljenih lađara na baržama Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB), koje je led okovao na oko 300 metara od stare smederevske luke, juče su, posle 15 sati, helikopterom MUP-a Srbije dostavljeni hrana i voda.

Ukrajinskoj posadi broda „Kamenec Podolski”, koji je danima u ledu zaglavljen u potesu nove luke, hrana i namirnice dostavljeni su na obali dokle se juče, uz pomoć čamca i metalnih šipki, nekako probio kapetan s četvoricom mornara.

– Na osnovu zahteva Okružnog štaba za vanredne situacije, helikopterom su dopremljene neophodne namirnice na dva plovila JRB-a, koji je odlučio da posada ne bude evakuisana, kako je bilo planirano, već ostane na baržama do daljeg, dok su Ukrajinci, uz našu pomoć, uspeli nekako da se probiju kroz kanal koji je bio donekle plovan, a deo su krčili alatom koji su imali na brodu. Njima je Crveni krst dostavio oko 50 kilograma namirnica, a ostalo će nabaviti sami pre nego što se vrate na brod – rekao je Nenad Jocić, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Smederevu.

Brod ukrajinske flote s dve barže, na kojima je oko 5.000 tona rude za Železaru Smederevo, još od 31. januara stigao je na odredište, ali se, čekajući red za istovar, našao u „kandžama” leda sa svih strana.

– U petak su bili u planu za istovar, ali brod ni iz više pokušaja nije uspeo da se približi obali bliže od 200 metara gde je i ostao do danas, opkoljen ledom. Put do obale juče su probili teškom mukom, uz pomoć metalnih šipki iz čamca – kaže za „ Politiku”, Mirjana Stanković, agent Pomorsko-rečne agencije „Agent plus” iz Beograda.

– Naša desetočlana posada je dobro. Mornari i osoblje su zdravi i uz hranu koju smo dobili, imaćemo zalihe za nekoliko dana. Dotle očekujemo da se led otopi i obavimo posao zbog koga smo došli ovde, pa da se konačno vratimo u našu zemlju – priča kapetan ukrajinskog broda Anatolij Hažanjec koji se sinoć vratio na brod da obraduje ostatak posade.

Barže Jugoslovenskog rečnog brodarstva natankovane su opasnim materijama koje kada popusti minus prete da se izliju u Dunav pod naletom ogromnih santi leda.

– Na baržama se nalazi oko 2.700 tona mazuta i blizu 1.000 tona pirolitičkog benzina. Postoji mogućnost da dođe do oštećenja barži kad led počne da se topi i da se opasne materije izliju u Dunav. Stručne službe procenjuju stanje, a naše je da pratimo situaciju i uradimo sve što je moguće da se spreči hemijski akcident – izjavio je Nenad Jocić.

Kod Smedereva su zarobljene i dve bugarske barže bez posade na kojima se nalazi oko 3.000 tona veštačkog đubriva koje takođe sadrži opasne materije.

Što uz obalu, što nasred Dunava, kod Smedereva su ledom okovana ukupno 52 plovila.

O. Milošević

----------------------------------------------

Malo ugašenih sijalica

EPS nastavio s dnevnim uvozom struje, jer mere vlade da škole i industrija ne rade nisu donele očekivanu uštedu električne energije

Iako je potrošnja struje poslednjih dana nešto smanjena (za sedam do osam odsto), građani moraju da vode računa o uštedi električne energije, jer su pred nama i dalje hladni dani, poručio je juče Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku.

Upitan da li su mere vlade da škole ne rade, a da oko 2.000 preduzeća svede proizvodnju na minimum dale očekivane rezultate, Škundrić kaže, da Elektroprivreda Srbije mora da nastavi s dnevnim uvozom struje, jer se nije uštedelo onoliko koliko se očekivalo. To samo znači, kaže on, da se „građani nisu ponašali dovoljno odgovorno, odnosno da je bilo povećanog dogrevanja”, pojasnio je Škundrić.

On kaže da ne očekuje da će doći do restrikcija struje, ali da se može dogoditi da bude nekih havarijskih isključenja na mreži, te da i zbog toga građani moraju biti u pripravnosti, odnosno isključivati svaku nepotrebnu sijalicu.

I iz EPS-a poručuju da je potrošnja struje u Srbiji smanjena za 4,5 miliona kilovat-sati, te da svi potrošači imaju struju. Smanjenje potrošnje je u najvećoj meri, kažu u EPS-u posledica toga što nije radio znatan broj preduzeća, koja nisu obuhvaćena odlukom vlade o ograničenju ili obustavi isporuka struje.

Proizvodni deo sistema EPS-a u jako teškim uslovima daje dobre rezultate i u termoelektranama je zadržan nivo proizvodnje iz prethodnih dana, saopštavaju iz EPS-a i ukazuju da poseban problem predstavlja dopremanje uglja i mazuta.

Uprkos tome iz „Kolubare” je u Termoelektrane „Nikola Tesla” juče stigla veća količina uglja nego što je to bilo proteklih dana, a realno je očekivati da do kraja ove nedelje povećaju dotur uglja što će obezbediti siguran rad termoelektrana.

I u Kostolcu, kako su potvrdili, maksimalnom snagom rade sva četiri bloka termoelektrane te se tako sistemu isporučuje oko 21 milion kilovat sati. Na površinskom kopu Drmno proizvedeno je 20.000 tona uglja i isporučeno blokovima, a ostali deo dopunjuje se sa deponija koje su prepolovljene u odnosu na pre desetak dana.

Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije, kaže da je situacija u toplanama stabilna. Ima problema u Priboju i Boru, gde toplana radi na ugalj koji se zbog snega teško doprema. S mazutom i gasom nema većih problema. Zalihe mazuta su od tri do 15 dana u zavisnosti od toplane, a gasa u svakom času ima dovoljno, kaže Lečić.

J. Petrović

----------------------------------------------

Lađar sam na brodu JRB-a

Ljudi na plovilima iz flote Jugoslovenskog rečnog brodarstva, koji su ostali zarobljeni na ledom okovanim imaju dovoljno zaliha do kraja nedelje, kažu u JRB-u, a i nalaze se u lukama, preko kojih se doturanje potrepština može obaviti bez većih problema. Za njihovih sedam kolega, „vazdušni most” je jedina opcija za snabdevanje, jer su na baržama koje su van luka, u sidrištima.

– Četvoro ih je na plovilima koja su u nizu, tako da mogu da pređu na jedno plovilo i barem neko vreme sede svi zajedno. Dvojica su na baržama koje su stotinak metara udaljene, ne mogu da pređu, ali se vide i dovikuju. Jedan mornar je na usamljenom plovilu, on nema nikakvo društvo sem mobilnog telefona, koje on i ostali naši ljudi uključuju samo na nekoliko sati dnevno, jer moraju da štede struju, pa ne mogu često ni da dopunjavaju bateriju. Čuju se s porodicom i s nama, uglavnom ujutru, i javljaju nam da li su u redu i treba li im nešto. Zasad su dobro. Mada su tamo već desetak dana, otkako je led stegao Dunav, to su sve prekaljeni ljudi i jakog zdravlja. Grejanje im radi bez prestanka – objašnjava Mladen Grujić, zamenik generalnog direktora JRB-a.

Mornari koji su ostali na tankerima nemaju posla sem da čekaju i proveravaju da li ih vez drži u sidrištu, kao i da li trup odoleva ledu. To je i razlog zbog kojeg je dobro što helikopteri nisu upotrebljeni za njihovu evakuaciju. Ako bi trupovi popustili, u Dunav bi se izlilo gorivo, i to oko 3.000 litara kod Smedereva, kao i još 2.000 litara kod Pančeva. Zasad je ta opasnost još daleka, uverava Grujić.

– Nažalost, pravih zimovnika, gde bi brodovi i barže bile bezbedne, u Srbiji praktično više nema. Niko se o njima nije brinuo, jer u poslednjih dvadeset godina nije bilo velikog leda, pa se plovilo i tokom zime – kaže Grujić.

u neophodno održavati, o čemu već dugo niko nije mislio.

Dodatnih mera bezbednosti, koje se sada mogu preduzeti kako bi se zaštitili brodovi zaostali u sidrištima i lukama, nema, ali ekološki akcident teško da će se desiti, smatra Zoran Netković, direktor „Agenta plus”, zastupnika brodarskih kompanija.

– Pretovar u ovim okolnostima nije neophodan, a s robom se trenutno praktično ne može ni drugde – kaže Netković.

V. Vukasović