Malo prijavljenih

Dok fakulteti u red za licencu staju tek 2009. godine, dotle sve više škole u Srbiji moraju to da učine najkasnije 24. ovog meseca. Međutim, prema nezvaničnim podacima, od 80 viših škola u Srbiji, zahtev za akreditaciju predalo je tek desetak obrazovnih ustanova.

Ukoliko žele da postanu visoka škola i opstanu, s obzirom na to da od sledeće školske godine u našoj zemlji neće više moći da postoje više škole, one će morati da uplate i pozamašnu sumu, jer akreditacija nije besplatna.

U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i Pravilnikom o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, 80 viših škola, državnih i privatnih, mora do pomenutog datuma da zatraži akreditaciju i dostavi elaborate i svu potrebnu dokumentaciju, jer se upravo 24. januara navršavaju dva meseca otkako je u "Službenom glasniku" Srbije objavljen pomenuti pravilnik. A pravila igre nalažu da to bude i poslednji dan za "hvatanje" reda za dobijanje licence.

Od 400.000 dinara pa naviše

– Mada je ostalo još nekoliko dana do isteka roka, još je mnogo viših škola iz kojih nisu stigli zahtevi za dobijanje licence. Uglavnom iz dva razloga, tesnog roka i para – kaže za "Politiku" profesor dr Miroljub Milivojčević, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i nastavlja:

– Tek su pre dva meseca obelodanjeni standardi i uslovi, pre svega zahvaljujući Konferenciji univerziteta Srbije kojoj je trebalo pet i po meseci da predloži članove za Akreditacionu komisiju. Zato sada još u mnogim školama nisu urađeni elaborati, niti studijski programi. S druge strane, osnivači visokoškolskih ustanova treba da odreše kesu i daju novac za akreditaciju. Tu očigledno najviše problema imaju državne škole.

Profesor Milivojčević podseća da za akreditaciju visoke škole treba uplatiti 540.000, dok licenca visoke škole strukovnih studija staje 400.000 dinara. A "registrovanje" akademije strukovnih studija "teži" 600.000 dinara. Uz to se posebno plaća akreditacija studijskih programa. Po programu – 180.000 dinara.

– Država, kao osnivač, će platiti sve što treba za licencu onim svojim školama koje nisu u mogućnosti da same plate akreditaciju. Samo treba ministru prosvete da podnesu zahtev za oslobađanje od svih dažbina za akreditaciju. Neke škole su to već učinile. Takse za licencu uglavnom ne mogu da plate manje škole u unutrašnjosti, jer nemaju mnogo studenata koji plaćaju školarinu – objašnjava za naš list Milan Skakun, predsednik Konferencije direktora viših škola Srbije i direktor Više turističke škole u Beogradu.

Njegova škola ima para i sama će platiti akreditaciju. Zahtev još nije podnela, ali će to učiniti u ponedeljak, 22. januara.

– Tražićemo da naša škola postane visoka turistička škola strukovnih studija. Za akreditaciju ćemo podneti jedan osnovni studijski program za ekonomiju i turizam i dva specijalistička programa – za upravljanje i za odnose s javnošću u turizmu. Školovaćemo zapravo stručnjake za rad u Pi-Ar službama hotela, turističkih agencija, organizacija i menadžere koji bi bili šefovi i direktori agencija, hotela – veli Skakun.

Naglašava da njegova škola želi da smanji broj studenata, da sledeće školske godine umesto 600 upiše samo 400 brucoša, kako bi se i na taj način poboljšali uslovi učenja. A oni koji steknu diplomu ove škole moći će i ubuduće da pređu i nastave fakultetske studije na (državnom) Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i na privatnom Univerzitetu Singidunum. Sa ovim visokoškolskim ustanovama je Viša turistička škola i do sada imala ugovor.

Obuka za recenzente

Ovo su sve, naravno, samo planovi. "Mikrofon" prvo dobijaju recenzenti, pa članovi potkomisija i Akreditacione komisije. I svi moraju veoma brzo da rade, kako bi škole do 30. aprila dobile licencu ili odgovor da su "pale na ispitu" i da neće biti akreditovane.

– Mora se ubrzati ceo postupak, jer nije ostalo mnogo vremena do maja kada visoke škole treba da raspišu konkurse za prijem novih brucoša. A nema više upisa po starom, s obzirom na to da ni po zakonu ne mogu više da postoje više škole. Ukoliko se akreditacija ne završi pre upisnog roka, brucoša na višim, tačnije visokim školama neće uopšte biti. Bar ne sledeće školske godine – upozorava Milivojčević.

On ukazuje i na činjenicu da će recenzenti od 20. do 30. januara biti na obuci, što dodatno skraćuje rokove za ocenjivanje elaborata i studijskih programa. I ističe da nijedan "ocenjivač", dakle ni recenzenti, niti članovi potkomisija i komisije, neće moći pet meseci da razmatraju zahteve za akreditaciju, uprkos tome što im to zakon i pravilnik omogućavaju.

– Ukoliko se do kraja aprila ne završi posao, proces akreditacije može da se produži, ali će onda tek u septembru moći da se raspiše konkurs za upis na prvu godinu studija visokih škola. Nadam se da do tog rezervnog rešenja neće doći. U Nemačkoj je krajnji rok za davanje licence tri i po meseca. To je zapravo i evropski standard – ukazuje Miroljub Milivojčević, član Stalnog komiteta za visoko obrazovanje i istraživanje koji je formirala Panevropska struktura internacionale obrazovanja u Briselu.

--------------------------------------------------------------------------

U Srbiji 80 viših škola

Od ukupno 80 viših škola u Srbiji, 47 je državnih, a 33 su privatne. Donedavno je bilo 49 državnih, ali je, kažu u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, u međuvremenu država ugasila Višu muzičku školu u Nišu, dok je Viša škola unutrašnjih poslova u Zemunu zapravo pripojena Kriminalističkoj akademiji.

– Privatne više škole pokrivaju uglavnom oblasti sporta, menadžmenta, medicine – kaže dr Milivojčević.

Jedan deo ovih i državnih i privatnih škola će, recimo, prerasti u visoke škole, a neke u visoke škole strukovnih studija – u zavisnosti od toga za šta budu tražile i dobile licencu.

– Visoke škole su kao fakulteti. Imaju sve osim doktorskih studija. Imaju prvi i drugi stepen akademskih studija i zapravo završavaju sa masterom, dok visoke škole strukovnih studija ne daju master. One predviđaju osnovne i specijalističke studije. I studente, naravno, pripremaju za rad – pojašnjava profesor.