Putovanje u središte „Gernike"

Čim se isprati i poslednji posetilac iz Muzeja kraljice Sofije u Madridu, u jedno od najpoznatijih dela Pabla Pikasa pogled upiru svemoguće oči kustosa budućnosti! Koristeći najsavremeniju tehnologiju – infracrvene i ultraljubičaste zrake – i uz pomoć kamera, robot nazvan Pablito snima i stvara do tančina precizne fotografije koje dosežu do 25 mikrona(25-hiljaditi deo kilometra). Ove virtuelne slike u 3D tehnologiji omogućiće kustosima i restauratorima da odrede stanje „Gernike”, jedne od najviše proučavanih slika u istoriji moderne umetnosti.

Mural nastao 1937, svetu premijerno prikazan na međunarodnoj izložbi u Parizu, u okviru Španskog paviljona, prikazuje impresiju majstora kubizma o tragici rata, kroz scene bombardovanja grada Gernike.

U okviru projekta „Putovanje u središte Gernike”, a povodom obeležavanja 75 godina od nastanka dela, angažovan je robot da detaljno ispita stanje čuvene slike. U noćnoj tišini praznog muzeja, ovo metalno čudo tiho kruži, 360 stepeni okolo dela, na posebnim šinama dimenzija 3,5x7,8 metara, naročito instaliranim za ovu namenu.

– Ovo nije prva, ali svakako jeste najpreciznija analiza stanja umetnine i revolucionarni metod – kaže profesorka Teresa Espeho, sa univerziteta Granada, i dodaje:

– Iks-zraci će omogućiti da vidimo „unutrašnjost” slike, da ispitamo stanje platna, nanose boja, a moći će da se uoče i osnovne skice koje je vukao Pikaso.

Robot će vredno raditi sve do leta, a onda sledi analiza.Od kada je 1981. konačno vraćena kući, odnosno u Španiju, „Gernika” je bila dijagnostikovana u nekoliko navrata: najpre 1998. a zatim deset godina kasnije. Tradicionalnim metodama uočeno je čak 130 oštećenja: pukotine, nabori, mrlje... Na loše stanje u kome se ovo delo nalazi uticale su stalne selidbe, kao i napad sprejem za grafite 1973. u muzeju Moma u Njujorku, kada je jedan demonstrant protiv rata u Vijetnamu oskrnavio delo.

U međuvremenu, dok se ne dobiju konačni rezultati analize slike, vode se rasprave gde je prava adresa slike. Suprotstavljene strane smatraju da je za „Gerniku” najbolje da ostane u muzeju u Madridu i da se više ne seli. Ima i onih koji su za nastavakputovanja ovog dela po svetu. Takođe se vodi i polemika da li je Madrid prava adresa boravka slike, jer je traže Baskijci, za muzeje u Bilbau, kao motiv bombardovanja baskijskog grada Gernike. Od bombi koje je vazduhoplovna jedinica „Konrad” nacističke Nemačke, koja je bila na strani generala Franka u Španskom građanskom ratu, izručila na civile 26. aprila 1937.stradalo je više hiljada stanovnika.

A. C.

-----------------------------------------------------------

U Španiju tek posle Frankove smrti, po Pikasovoj želji

Delo je nastalo 1937, a od 1939. bilo je u Njujorku po želji autora. Početkom pedesetih godina obilazila je galerije širom SAD, bila je izložena i u Brazilu, ponovo je prelazila okean, da bi je videli i Evropljani. Prvu restauraciju imala je u njujorškom Moma muzeju 1957. Delo je vraćeno na Pirinejsko poluostrvo 1981, šest godina posle Frankove smrti (1975), tek kada je okončan diktatorski režim generala, čime je ispunjena poslednja Pikasova želja.