Ko je imao posla imao je dovoljno struje

U kancelariji Miroslava Velimirovića, direktora preduzeća „Sloga”, koje se bavi proizvodnjom, distribucijom i ugradnjom PVC stolarije, bezmalo tri nedelje vlada vanredno stanje. Otkako je minus okovao Srbiju, gotovo da nema dana da se Velimirović ne uhvati za glavu i da mu, kako kaže, „ne skoči pritisak”.

– Šta da radim kad vozilo prokliza pa dođe do oštećenja, a investitor čeka da se roba dopremi na vreme, a kamioni ne mogu da stignu do svih lokacija. Pre neki dan je naše vozilo udarilo u bankinu, pokidali su se povezi koji drže staklo i sve je otišlo u paramparčad. Uz to je korisnik insistirao da ne kasnimo s dostavom robe. Možete da zamislite tu štetu i taj stres – prepričavao je Velimirović jednu od situacija u kojoj su uporedo sa pucanjem stakla popucali i njegovi živci.

Kaže da vozači odbijaju da voze robu po lošem vremenu, a ne može ni da ih prisiljava na to. „Sve je stalo, rizici su veliki”, dodaje.

On nije jedini privrednik koji u poslednje vreme dan započinje uporednim praćenjem kursne liste i vremenske prognoze. Dok se živa na termometru spušta sve niže od nule, a kurs penje sve bliže nivou od 110 dinara za evro – u bilansima mnogih firmi gomilaju se gubici. Situaciju je dodatno komplikovala redukcija struje za 2.000 firmi i preporuka vlade da se proizvodnja svede na tehnički minimum. Sva je, međutim, sreća što su i u takvim oklonostima radili oni koji su imali posla.

Prema proceni Unije poslodavaca ukupni gubici preduzeća iz proizvodnog i uslužnog sektora kod privatnih kompanija okvirno se procenjuju na 10 do 12 miliona evra dnevno. S tim što će ukupan obim troškova biti utvrđen tek naknadno, kada ledeni talas prođe i kada se sagleda sva šteta koju su snežne padavine prouzrokovale, dodaju u ovoj asocijaciji.

Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara, izračunao je da je promet hleba u odnosu na isti period prošle godine opao za 20 do 25 odsto. Sa druge strane, prodaja ostalih pekarskih proizvoda je drastično pogođena, i to za čak 70 odsto. Vrlo često umesto u sedam ili pola osam hleb se dostavi s nekoliko sati zakašnjenja. Kako kaže, vozači vrlo često ostanu na putu, jer im se zbog zime iscrpio akumulator ili zaledilo gorivo u rezervoaru.

Nenad Ličina, direktor logistike u ITM grupi, kaže da se dešavalo da vozilo ostane zaglavljeno na putu u smetovima, a deo robe se smrzne. Te gubitke, kako kaže, morali su da nadoknade.

– Napravili smo reorganizaciju i uspevamo da u 90 do 95 odsto slučajeva dostavimo robu na vreme. Pojačali smo smene kako ne bismo imali prekid u lancu snabdevanja – kaže Ličina i dodaje da su ih restrikcije električne energije, srećom, zaobišle.

Njegov kolega Branislav Karan, direktor Nacionalne logistike, koja posluje u okviru iste grupacije, a uglavnom se bavi dopremanjem hrane, kaže da je transport ove robe posebno osetljiv.

– Uspeli smo da se izborimo sa problemima sada kada nam se desila nepogoda koje u Srbiji nije bilo poslednjih 25 godina. Vozači su opremljeni specijalnom HTZ opremom za vožnju u zimskim uslovima, vrlo često su im i prodavci pomagali da istovare robu. U najgorim uslovima kasnimo sa isporukom sat do sat i  po vremena – kaže Karan.

I Radovan Mijajlović, direktor Fabrike akumulatora Sombor, kaže da ovih dana imaju dosta problema, ali da ih uspešno rešavaju. Ističe da dnevno iz fabrike treba da izađe 10 do 12 kamion sa robom i isto toliko vozila sa sirovinama.

U Uniji poslodavaca, ipak, kažu da su, na osnovu informacija sakupljenih sa terena, mnoge kompanije na jugu, istoku i zapadu države imale problema sa održanjem proizvodnje i svoje radne procese su redukovale prilagođavajući se mogućnostima.

– Otkako je Elektroprivreda Srbije sačinila listu velikih potrošača i odredila da će im distribuirati manje količine energije, problemi sa održanjem proizvodnog procesa postali su svojstveni i preduzećima na čitavoj teritoriji Srbije. Posebno su ugrožena ona preduzeća koja imaju ugovorene poslove od naručilaca na tlu EU, drugim kontinentima i zemljama oko nas. Zbog probijenih rokova isporuke mnoga od njih će plaćati penale zbog docnje u realizaciji ugovora – navode u Uniji.

Elektrodistribucije u Srbiju uvek su i pored teškoća, sudeći po anketi „Politike”, izlazile u susret preduzećima koja su imala posla pa su im, pogotovo u prehrambenoj industriji, omogućavale dovoljne količine struje.