Probajte heljdu

Odlazeći u inostranstvo udaljavamo se od svojih najbližih, od nama bitnih ljudi, od našeg grada, od nekih planova. Nešto što smo planirali moramo odložiti za kasnije, neke želje koje su u Srbiji bile realne sada su neostvarljive.

Sve to ostavljamo a sa sobom nosimo, pored garderobe i ličnih stvari svoje brojne navike. Neke navike su dobre neke loše, neke se menjaju neke ostaju. Svi smo navikli na neku hranu, svako nešto voli da jede. Imamo bar po nekoliko omiljenih jela.

Kad počnemo priču o hrani na koju smo navikli odmah spominjemo ajvar, kajmak, paprike u pavlaci, plazmu... Sve to nedostaje ali nisu to jela bez zamene. Nisu zamene na nivou originalnog, ali neke manje neke više uspevaju da nam pomognu. S druge strane brojna jela koja smo u Srbiji redovno jeli spremaju se i ovde ali na drugi način, a način spremanja učini ih potpuno drugačijim. Sve salate koje se spremaju za zimnicu u Rusiji su mnogo drugačije, zato što oni dodaju šećer. Druga vrsta salata su one koje nisu dodatak jelu već jela.U njih se dodaje sveže ili sušeno voće. Na primer dimnjena piletina sa majonezom i i svežim anansom za Ruse poslastica, a za mene je bolje da ostanem gladan.

Rešenje nismo dugo tražili, ono se samo nametnulo. Morali smo da počnemo više vremena da provodimo u kuhinji, i da sami sebi spremamo. Jedna koleginica je nezadovoljna debelim korama za pitu (više liče na tortilju) odlučila da sama počne da razvlači testo.

Ja sam naučio prvo da kiselim kupus, a potom i da spremam sarme. Ruske kolege sam ugostio kiselim kupusom, a oni su me pitali zašto je moralo toliko sa toliko sirćeta. Kad sam objasnio da sirćeta nema predložili su da dodam malo šećera. Nisam ih poslušao.

Blini sa kavijarom

Palačinke su u Rusiji popularnije nego u Srbiji. Kad treba opredeliti čime da ih punimo ja insistiram na eurokremu sa plazmom (koji sam doneo iz Srbije). Moja žena kaže da neće da kvari ukus palačinki i ona ih jede sa džemom i ili samo s pavlakom. Posle izvesnog vremena, saglasili smo se da su najlepši sa tvorogom u kome je sušeno voće.

Šta je tvorog? Tvorog je mlečni proizvod koji se dobija tako što se iz kiselog mleka udalji surutka. Taj proizvod je osnov iz koga se prave desetine drugih mlečnih proizvoda. Rusi jedu i običan tvorog tako što ga zaslade džemom ili varenjem (onim što se u Srbiji zove slatko).

U odnosu na Srbiju izbor hleba, posebno crnog u Rusiji je mnogo veći. U većim hipermarketima izloženo je više desetina vrsta hleba. Svaki je upakovan i na pakovanju je obavezno upisan datum proizvodnje. Izbor ribe je takođe mnogo veći po ceni dostupniji običnom kupcu. Posebno se to odnosi na losos (sjomgu i farelj). U Srbiji se u nekim hipermarketima prodaje losos uvezen iz Rusije, ali cena mnogima ne dozvoljava da ga probaju. U Rusiji je veliki izbor ikre, koja nama praktično nije ni potreban, jer Srbi uglavnom je ne jedu.

Ono što je mnogo drugačije u odnosu na Srbiju to je izbor čaja i navika ljudi da ga piju. Kamilica, nana, žalfija... ne smatraju se čajem. Tosu lekovite trave i prodaju se uglavnom u apotekama. Čajevi su crni i zeleni. U većim hipermarketima može se naći i beli. Različiti proizvođači, različito ih kombinuju sa listovima ili cvetovima nekih biljaka sa korom limuna ili pomorandže ili im prosto dodaju aromu nekog voća. Sve te kombinacije imaju za rezultat ogroman asortiman ukusnog čaja.

U Rusiji sam mnogo jeo losos, spremljen na mnogo načina, kao i mnogo slatkiša na bazi tvoroga, ali ono što bih morao da izdvojim to je kuvana heljda (greča, grečka).

Šta je to heljda? Heljda je žitarica, poreklom iz Kine, stara preko hiljadu godina. U četrnaestom veku mongolski osvajači preneli su je u Evropu. Posebno je zastupljena u Rusiji. U nekim područjima Indije gaji se i kao višegodišnja biljka. U Srbiji se kao i u Rusiji gaji kao jednogodišnja biljka, žitarica dugog dana.

Ne želim reći da je heljda ukusnija od mesa lososa ili od bilo kog specijaliteta iz mesa. Prosto njen ukus mi odgovara, i obično jedem kuvanu heljdu koja je pomešana sa izdinstanim crnim lukom i šargarepom. Dobra je kombinacija i sa dinstanim mesom, sa pavlakom i sa sirom.
To jelo u Srbiji nikad nisam probao, a sada ga sa zadovoljstvom jedem bar dva puta nedeljno.
Važno je pomenuti da heljda ima brojna lekovita svojstva. Smanjuje koncentraciju šećera i masnoća u krvi, što doprinosi smanjenju holesterola, takođe doprinosi smanjenju visokog krvnog pritiska. Takođe spada u medonosnu biljku. Dvadeset dana nakon nicanja počinje da cveta i cvetanje traje oko četrdeset dana.

Med od heljde ima prednost u odnosu na šumski i livadski med (izuzev suncokreta) u antioksidantskim svojstvima. Pošto sam se u Srbiji zadržao oko godinu dana pokušavao sam da nađem heljdu, ali bezuspešno, jedan prijatelj mi je dva puta donosio heljdu iz Bugarske.
Kad sam se vratio u Rusiju saznao sam da se heljda ipak prodaje u Merkatoru.