Nagrade naših dana

Posle pet godina dodeljivanja, iritirana javnost traži da se preispita kome se, i na koji način, dodeljuju „nacionalne penzije”. Jer čitav jedan korpus od četiristotine „stubova nacionalne kulture” prilično je sumnjiv zbir „zaslužnih” kojima država, iz budžeta, od naših, poreskih para, široke ruke, svake godine, svakom ponaosob, isplaćuje po oko 7.000 evra. Ukupno, negde oko tri miliona evra!

Za te pare, izračunali su u jednom istraživanju, mogli bi dobiti između 100 i 200 novih pozorišnih predstava, nagraditi oko 1.000 novih tekstova mladih autora, podržati oko 500 gostovanja pozorišta u inostranstvu, ili snimiti desetak srednjobudžetnih filmova, likovnjaci bi mogli da organizuju nekoliko stotina izložbi, a tek koliko bi koncerata klasične muzike moglo da se održi...Ove pare su dovoljne za tri godišnja otkupa svih knjiga za sve biblioteke u Srbiji, moglo bi da se podrži čak do 2.000 prevoda knjiga srpske književnosti na strane jezike...

Moglo bi, ali šta će to Srbiji kad su u njoj zatvoreni muzeji, kad knjižare postaju butici, kad Narodno pozorište i Jugoslovensko dramsko nemaju ni upotrebnu dozvolu, gore im instalacije, a usled prokišnjavanja otkazuju i ono malo predstava koje opstaju...

Budžet kulture Grada i Republike dotakao je dno.

Tokom ovih pet godina, uočena je još jedna pojava. Dobili smo porodično-rodbinski „uparene” nacionalne penzionere! Čast onima poput Matije Bećkovića, Predraga Palavestre, Mije Pavlovića, Dobrice Ćosića, Svetlane Velmar Janković, jer, nemaju nameru da se kandiduju, država ih već nagrađuje sa akademskim dodatkom od 85.000 dinara.

Ipak, osim javnosti, najzad je neko digao glas protiv odluka komisije ali i vlade koja je ubacila estradne pevače. Pobunili su se likovni umetnici.Njih troje koji smatraju da su oštećeni, primio je i potpredsednik vlade dr Jovan Krkobabić.

U Srbiji ima više od 500 književnih nagrada godišnje, imamo i dve „Borine” i dve „Vukove” nagrade, a tek koliko festivala i na hiljade festivalskih nagrada! Svi segmenti života se nagrađuju. Sve je devalvirano kao i sam život.

U starom Rimu vlast je najuglednije pesnike, filozofe i umetnike nagrađivala titulom zaslužnih građana, a potom i novcem.Težeći statusu „honorata” stvari su se, međutim, preokrenule, pa su umetnici bili spremni i na– podmićivanje. Tako je do naših dana. Kupljene nagrade su –javna tajna.

Nacionalno priznanje za izuzetan doprinos kulturi, odnosno nacionalna penzija su samo uredba u okviru Zakona o vladi. Ta „uredba” je još od februara 2008. godine na Ustavnom sudu. Da li će sudije izvući ovu fasciklu iz 2008, ili će se sačekati izbori?

*Novinar