Vodič kroz apatiju

Živimo u stanju vanredne situacije. Zbog snega. Ja bih pre rekao da živimo u stanju opsadnog raspoloženja na granici istorijske, pa čak i psihološke regresije. U stanju koncepcije Srbije koja samu sebe negira, gde se javljaju koncepti države bez teritorije, zajednice bez državljanstva, države-etnije. Srbija ušančena pred navalom Interneta, MMF-a, novog doba, evra i Strazbura, multikulturalizma i globalnog tržišta? Srbija, u kojoj politički lideri ne moraju da čitaju Nostradamusa, za njih se kraj sveta direktno poklapa sa krajem njihovog mandata i zato je njihova taktika kratkoročna, bez ikakve generacijske strategije. Apsurd je da ni srpski tajkuni ni srpski siromasi ne osećaju da imaju svoje predstavnike na političkom planu, a politički je život zatvoren u jedan sve manji centar. Istina, za tajkune to nije i potpuno dokazano... Stranački je sistem, zbog svega, a pre svega zbog korupcije, na granici diskreditacije, dok politički sistem više ne uspeva da uspostavi kontrolu nad celokupnom nacionalnom teritorijom. U tim okolnostima uskoro treba da budu raspisani izbori.

S obzirom na drastičan rast interesovanja ko će pobediti i ko će sa kim u koaliciju, što bi rekla bivša braća Hrvati ko će s kim koalirati, koliko će biti apstinenata ili nevažećih listića, možda je potrebno predstaviti stavove nekih najvažnijih stranaka koje će učestvovati na izborima.

„Umereni srpski apstinenti”: oni su posvećeni politici izričitog neglasanja, uglavnom su proevropski orijentisani, raspoloženi za letovanja u Grčkoj i Turskoj. Stav stranke prema evru je: oprezno zaprepašćenje.

„Srpska skeptična alijansa”: prema poslednjim istraživanjima ova stranka ostvaruje konstantan napredak, alijansa smatra da će najbolji rezultat postići ako njeni glasači ne izađu na izbore. Stranka se protivi favorizovanju engleskog jezika i esperanta na račun srpskog jezika. Stav alijanse prema evru je: paranoičan.

„Stranka za evropsku apatiju”: ova partija ima najviše izgleda da Srbiju uvede u EU. Ima bliske veze sa sličnim strankama u Evropi, sa „Francuskom apatijom” i „Nemačkom nezainteresovanošću”. Glavni problem ove stranke jeste ubediti birače da ne izađu na glasanje zbog stvarne apatije, a ne zbog toga što ne znaju da se izbori održavaju. Stav prema evru: konstruktivno neodređen.

„Stranka zbunjeno-neopredeljenih”: u pokušaju da pokažu da zaista imaju svoje mišljenje, oni mogu naglo da skrenu u bilo koju koaliciju, ko da više. Ispitivači javnog mnjenja misle kako je ova partija ipak naklonjena „Umerenim apstinentima”. Stav prema evru: stidljivo iščekivanje.

„Srpska alijansa iznad duge”: to su fanatične pristalice sveopšte decentralizacije. Posvećeni su stvaranju evropske superdržave regiona, sa zajedničkom vojskom i ukidanjem svih nacionalnih osobenosti. Stav prema evru: uzdržano ushićenje.

„Srpska stranka liberalnih licemera”: potpuno proevropski nastrojene pristalice, podržavaju velike poreze i besplatnu struju te brisanje dugova siromašnima. Moto im je: „Nemoj da glasaš, ali reci da si glasao“. Stav prema evru: licemerna podrška.

„Liga srpskih kradljivaca listića”: liga poziva sve svoje članove da bojkotuju izbore kao izraz protesta zbog novih glasačkih listića. Stav prema evru: bolje da se ne objavljuje.

„Rastrzani srpski unitaristi”: obično krenu na glasanje, ali skrenu s puta. Stav prema evru: oduševljeno zbunjen.

Dakle, svi poslanici gorepomenutih naših stranaka dobili su poziv da prisustvuju proslavi Dana državnosti u Skupštini Srbije na kojoj su dodeljena državna odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama. Od opozicionih narodnih predstavnika došlo je samo njih dvoje, ostali valjda nisu mogli zbog snežnih smetova i ledenica sa krovova, što je skandalozno. Ili je sve to, zapravo, samo posledica toga što očito nemamo ono što druge zemlje imaju, ono što svi čuvaju, ono čime se javno ponose i ono što ne daju i brane do poslednjeg daha. Mi nemamo nacionalnu političku elitu, mi nemamo onaj sloj upravljačke vlasti koji je svestan šta je to nacionalna odgovornost i koji ima viziju kako ostvariti nacionalne interese.

Onda upalim TV, kad ono gardisti teatralno koračaju u parlamentu i nose, mislim, primerak Sretenjskog ustava. Drugi gardisti, iza govornice svečano i u stavu mirno drže zastave. Shvatam potrebu za svečanom atmosferom, značaj trenutka, ali mi se čini da je upotreba Garde u Skupštini Srbije već na granici kiča. Da ne govorim o postrojenim gardistima duž stepenica i crvenog tepiha na ulazu u skupštinu prilikom jesenjeg početka rada. Jer, gardisti, po nekim anketama, imaju veći ugled u narodu od narodnih poslanika. Još nam samo fali da nam neki faktori u inostranstvu zamere na militarizaciji parlamenta.