Za autodrom – milijarda dolara

Takmičenje najbržih vozača sveta u Formuli 1 oduvek je, pored sportske atraktivnosti, predstavljalo i veliki biznis. Danas više nego ikada.
Nedavna poseta prvog čoveka velike kompanije koja se naziva Formula 1 Beogradu oživela je staru priču o mogućnosti da Srbija, odnosno naš glavni grad, izgradi veliki autodrom na kome bi se održavale ove trke. Priča je dobila na aktuelnosti tim više što je prvi čovek Formule 1, Britanac Berni Ekleston oženjen Slavicom, što bismo rekli "naše gore listom". Ali, da li bi to bilo dovoljno da prevagne na našus tranu, pitanje je koje se neminovno postavlja u ovom trenutku, bez obzira na sve druge okolnosti koje nam, ruku na srce, ne idu u prilog.

Jer, sama želja nije dovoljna, a kako stvari stoje sa izgradnjom jednog velikog kompleksa kakav je autodrom, možda bi moglo da posluži iskustvo Rijeke, još iz vremena stare Jugoslavije. Riječani su, naime, još pre više od dve decenije izgradili trkačku pistu Grobnik i sa velikim abicijama ugostili "svog" zeta Eklestona, koji je još tada "žario i palio" najvećim cirkusom" na svetu. Uz to Slavica Ekleston, Srpkinja rođena u Bosni, u Laktašima, pre nego što se udala za Britanca bila je stanovnik Rijeke.

Posao za prebogate

Od posla, međutim, nije bilo ništa. Poslovni Britanac ne meša porodične stvari i biznis, pa su tako Riječani ostali kratkih rukava.

Polazeći od ovoga, možemo oceniti da ni naše lepe želje nemaju velikih izgleda da budu ostvarene.

Najpre zbog činjenice da izgradnja jednog savremenog kompleksa ove vrste staje više od milijardu dolara i da mi te pare za ovu namenu nemamo. Danas se u takve poduhvate upuštaju isključivo prebogate zemlje, više radi promocije sopstvenih privrednih dostignuća, nego iz čisto ekonomskih interesa. Tu su jedna Malezija, bogata naftom, pa Bahrein, o Kini da i ne govorimo...

Primera radi navodimo da je Bahrein izgradio ogroman kompleks namenjen trci Formule 1, sa stazom dužine 5,39 km, i tribinama za više od 150.000 posmatrača. Ali, to je samo delić onog što obuhvata taj autodrom. Pored staze, koju je inače, najlakše napraviti, tu su još parking za 30 do 40 hiljada automobila, luksuzni hotel, menadžment bilding, medicinski centar, rezidencijalni kompleks, pit stop, medija centar, heliodrom, kao i hala sa 7.000 mesta za karting, moto kros staza, škola sportske vožnje, prilazni putevi, biznis park...

Naša šansa, ako se o tome uopšte može govoriti je u nečemu drugom. Berni Ekleston je moćan i prebogat čovek. Vlasnik je i autodroma Hungaroring u Budimpešti, kao i Manji kura na jugu Francuske i interes mu je da ovi objekti budu profitabilni, a kao vlasnik Formule 1 nije mu veliki problem da to i ostvaruje. Da li bi bio zainteresovan da ulaže u Srbiju, koja nije deo Evropske zajednice i koja nema ni dogovarajuću infrastrukturu?

"Prednosti" Srbije

Ima, međutim, i onih koji kažu da Srbija nije nezanimljiva, bar dok nije u evropskim integracijama, a kao povoljnu okolnost navode sve strože propise u Evropi koji se odnose na ekološke probleme i tome slično. Naime, Ekleston je imao velikih problema u Austriji gde su seljaci u okolini autodroma "A 1 ring", kod Salcburga protestovali zbog uznemiravanja ovaca na pašnjacima, a posebne teškoće i finansijske gubitke ima zbog zabrane reklamiranja duvana. Jer, najveći svetski proizvođači cigareta u isto vreme su i najveći sponzori trka Formule 1. Zabrane reklamiranja u većini evropskih zemalja uslovile su da prihodi od reklama presuše. Zbog toga su zemlje koje još nisu primenile ove standarde potencijalno privlačne.

Da li je to prednost ili ne, veliko je pitanje, kao i to da li je takvo stanje održivo na duži rok...? Verujemo da nije.

Ipak, priča o mogućnosti da se i o vde okupi svetski džet – set, nije nezanimljiva. Bar u predizbornim vremenima.