Zima kao izazov
U toku dvonedeljneljute zime najintervjuisaniji čovek u Srbiji samo jednom je izašao iz svog razložnog, smirenog tona kojim je građanima (u ovom slučaju i TV gledaocima) objašnjavao stanje stvari širom snegom i ledom okovane zemlje. Predrag Marić, šef Štaba za vanredne situacije, i u najdramatičnijim trenucima obraćao se stanovništvu preciznim objašnjenjima o tome šta se može i šta se čini da bi se pomoglo zavejanima, bolesnima, povređenima, beskućnima, gladnima..., stvarajući uverljiv utisak da su posledice prirodne nepogode pod ljudskom kontrolom. Iznerviranost, sasvim opravdana uostalom, videla se u njegovom istupu tek kad je na inicijativu RTS, u prilogu Jelene Obućine za „Dnevnik“, progovorio o tome da su u pojedinim opštinama i ovu priliku koristili za predizbornu propagandu i partijska nadgornjavanja.
Zbog smrtno stradalih, zbog muka najugroženijih, zbog požrtvovanja spasilaca, još nije trenutak da se detaljnije preispituje i ta ispolitizovana strana ledenih dana. Predstojeće poplave, očekivane sad kad sva sila snega počne da se topi, biće u tom pogledu novi izazov. Ponovo će moći da se proveravaju efikasnost državnih institucija, profesionalnost javnih preduzeća, odgovornost lokalnih vlasti..., pa i ona građanska organizovanost i solidarnost za kakvu su ovakve neprilike takođe snažan izazov.
Političarima zgodna za pomeranja pažnje s dugoročne društveno-ekonomske na trenutnu vanrednu situaciju, ista je bila zahvalna i za medije. Televizijama je dala povod da pokažu dokle sve mogu da dopru rečju i slikom. Radio-televizija Srbije dokazivala je svoju komparativnu prednost u razgranatoj dopisničkoj mreži i u raznovrsnim sposobnostima svojih saradnika. Tako su se javljanjem uživo s terena, često iz krajnjih zabiti, odazivali pravom reporterskom zadatku Dragana Sotirovski (Niš), Novica Savić (Požarevac), Natalija Vidić (Užice) i toliki drugi. Biljana Vraneš odlično se snašla van studija, da o vremenskoj prognozi izveštava u realnom prostoru i vremenu. U ove poslove umešala se i Sanja Dragićević, uz Natašu Mijušković možda najuniverzalniji izveštač RTS-a, koji se kreće po širokom geografskom i tematskom području, uvek korektno, sigurno, pouzdano, s kredibilitetom.
Da li što je pao u sedmicu još usredsređenu na klimatske uslove, ili, pre će biti, što mu nije pridata važnost koju kao nacionalni praznik zaslužuje, Dan državnosti prošao je medijski prilično neupadljivo i bledo. S izuzetkom nekoliko naslova u prepodnevnim satima na RTS-u, sve stanice s nacionalnom frekvencijom držale su se redovne programske šeme. Bilo je uobičajenih turskih i indijskih serija, pomno su radili istražitelji iz Majamija, za loptom su trčali fudbaleri Milana, Mančestera, Porta...
Možda će sledećeg Sretenja biti drugačije, i bolje. Možda će se TV urednici setiti načina da, izbegavajući pojednostavljenu prigodnost i konvencionalno svečarenje, praznik obeleže smislenim, kvalitetnim dokumentarnim, umetničkim i informativnim programom koji bi izašao iz konfekcijske, rutinske dnevne ponude. Tada se ni Dan državnosti ne bi pamtio samo po dva neradna dana.