Nemačka traži novog predsednika

Angela Merkel ponudila dogovor o zajedničkom kandidatu, ali spremnosti na kompromis nema ni u vladinoj koaliciji, ni u redovima opozicije

Ostavka nemačkog predsednika Kristijana Vulfa uskomešala je duhove u vladajućoj koaliciji i u redovima opozicije. Prema pisanju vodećih nemačkih medija, traži se kompromisni kandidat – s obzirom na to da nijedna politička grupacija ne raspolaže potrebnom većinom u Saveznoj skupštini: saziv saveznih i pokrajinskih poslanika ima samo jednu nadležnost, glasanjem odlučuje o imenovanju novog predsednika.

Za sada nije izvesno koje su stranke pozvane da (sa)odlučuju o zajedničkom kandidatu. Kancelarka Angela Merkel isključila je mogućnost da u pregovorima učestvuje stranka levice. Potom je, kaže se pod pritiskom, pristala na konsultacije sa svim merodavnim strankama, osim neonacističke NPD, o čijoj se zabrani rada raspravlja u specijalnoj komisiji Bundestaga. Koje su stranke merodavne – nije saopšteno. Izvesno je, međutim, da će na konsultacije prvi put biti pozvana i odnedavno popularna stranka Pirata.

Prema informacijama iz kabineta Merkelove, postignuta je saglasnost da se ne kandiduju članovi sadašnje vlade. Time su iz izborne trke isključeni kandidati, poput ministra odbrane Tomasa de Mezijera i favorita bavarsko-katoličkih krugova, ministra finansija Volfganga Šojblea.

***  

Inicijativa za imenovanje kompromisnog kandidata potekla je na osnovu predloga koji je Angeli Merkel prethodno uputio lider socijaldemokrata Zigmar Gabrijel: „Ako privolite predsednika Vulfa na ostavku, pristaćemo na pregovore o zajedničkom kandidatu za sledećeg šefa države“. Neposredno posle ostavke predsednika Vulfa, kancelarka je istakla da sledeći predsednik Nemačke mora biti ličnost koja se postavlja iznad usko partijskih interesa: „Tražimo zajedničkim snagama predsednika svih Nemaca koji će biti prihvaćen od svih merodavnih političkih snaga u zemlji!“

Merkelova, naravno, nije reagovala nesebično, već pro domo – u stranačkom i ličnom interesu. Ostavka predsednika Vulfa kao i njegovog prethodnika Horsta Kelera, prizvala je u sećanje da je upravo ona podstakla predsedničke krize, namećući svoju volju uz pomoć poslaničke većine. S druge strane, posle serije poraza na šest pokrajinskih izbora minule godine, Merkelova više ne može da se osloni na poslaničku većinu u Saveznoj skupštini – rezultat glasanja bi bio krajnje neizvestan.

Zamisao nemačke kancelarke bila je da ubrzanim, međustranačkim pregovorima postigne dogovor na nivou koalicije do ponedeljka, odnosno do sledeće srede u pregovorima s predstavnicima opozicije – daleko brže nego što to ustav nalaže. Po slovu osnovnog zakona, novi predsednik mora biti izabran u roku od 30 dana, najkasnije 18. marta.

Pregovori bi, ipak, mogli da potraju duže. Poziv Merkelove na višestranački dogovor podstakao je, mediji kažu, ujdurmu oko imenovanja – pre svega unutar vladajuće koalicije. Pokrenute su rasprave koje su dovele prvobitni, tajni dogovor tri čelnika stranačkog saveza u pitanje: u jeku kampanje protiv bivšeg predsednika Vulfa, početkom januara ove godine, lideri Demohrišćanske i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU) i nemačkih liberala (FPD), Angela Merkel, Horst Zehofer i Filip Resler, dogovorili su se o kandidatu. Izbor je pao na poslanicu Zelenih Katrin Gering-Ekart, dovoljno umerenu da se izdigne iznad usko partijskih interesa, a po verskoj predanosti prihvatljivu za demohrišćane.

U međuvremenu, unutar unije demohrišćanskih stranaka CDU i CSU predloženo je desetak kandidata. Liberali, koalicioni partner u vladi, opet, postavili su se na stranu građanske levice. Zagovaraju imenovanje Joahima Gauka, kandidata socijaldemokrata i Zelenih prilikom prethodnog izbora – ne bi li tako osujetili buduće koalicione pregovore.

Lakonski komentar, s povodom, u uvodniku minhenskog dnevnika „Zidojče cajtnug“: „Britancima je lakše (nego Nemcima)... Kod njih još uvek važi krilatica – kralj je mrtav, živeo kralj“

 -----------------------------------------------------------

Izbor prepustiti biračima

Ostavka predsednika Kristijana Vulfa, koji je prethodno izabran voljom i glasovima vladajuće koalicije Angele Merkel, podstakla je nove i široke rasprave u nemačkoj javnosti o staroj temi: izbor šefa države ne bi trebalo prepuštati političkim strankama koje imaju većinu u izbornom telu, već narodu. Mediji spekulišu da bi predstojeći izbor novog predsednika, jedanaestog od svršetka Drugog svetskog rata, mogao da bude i poslednji na ovaj način. U kontekstu se za reč javio vodeći nemački stručnjak za ustavno pravo, profesor Kristijan Pestaloca sa Slobodnog univerziteta Berlin. Istaknuti mislilac konzervativnog krila demohrišćana apelovao je na sve političke stranke: „Kucnuo je čas da se izbor predsednika prepusti – biračima... Uživao bi veći ugled, a Nemačka bi najzad dobila vrhovnog kontrolora, po potrebi i revizora politike, zasnovane na usko stranačkim interesima...“