Bugari i Grci pustoše radnje u Makedoniji

Specijalno za "Politiku"
SKOPLjE, 18. januara – Koliko juče, bilo je nezamislivo videti kolone Bugara i Grka kako natovareni torbama i najlon kesama špartaju Krivom Palnakom, Strumicom, Bitoljem, Đevđelijom... Za njih je Makedonija preko noći postala ono što su i Bugarska i Grčka godinama bile za Makedonce – Meka jeftine robe i svakodnevnih usluga.

Istina, Grci su Makedoniju "otkrili" kad je njihovim budžetom zagospodario evro, a Bugari zapadnim susedima vraćaju milo za drago od nove godine, od dana kad su zakoračili u svet dugo priželjkivane Evrope. Sile koje još ignorišu rep Balkana priuštile su im zadovoljstvo u kojem su Makedonci godinama uživali na egejskim Kracima i crnomorskim Belim pjascima.

Ne mareći mnogo za obične i pijačne dane, u pomenutim pograničnim makedonskim gradovima sjate se od rane zore i bukvalno opustoše pijace i radnje, kupujući sve: od hleba i dečjih pelena do umetničkih slika. Kad zadovolje potrošački poriv i automobile natrpaju robom, zaposednu lokalne kafane i restorane pa terevenče kao da su na Ivkovoj slavi.

I dok se Bugari navikavaju na činjenicu da je Makedonija za njih sada Istok, Grci su se toliko odomaćili da kod severnih suseda zadovoljavaju i najprizemnije potrebe, poput brijanja i pravljenja frizure. Popravka zuba, ili stavljanje novih, u Bitolju je deset puta jeftinija, a to poređenje važi za sve proizvode i usluge. Upravo zbog toga više nije kuriozitet to što brižni roditelji Grci svoju decu tri puta nedeljno dovoze u Bitolj na časove klavira i slikarstva.

Bitoljčani i Đevđeličani su se poslovno prestrojili i listom pohrlili na kurseve grčkog jezika. Bitoljčanin Božidar Rajkovski je otvorio školu za brzo učenje grčkog jezika. Već je osposobio više od pet hiljada sugrađana da se bez problema sporazumevaju sa svojim mušterijama ili poslodavcima. Ni jedni ni drugi ne mare mnogo za međudržavne sporove, poput onog o ustavnom imenu Makedonije.

Tako nam je gradonačelnik Bitolja Vladimir Talevski  sa zadovoljstvom govorio o pograničnoj saradnji, grčkim biznismenima koji su iz osnova promenili veoma loše socijalno stanje u kojem se nalazila njegova opština, zajedničkim planovima za izgradnju novih komunikacija i o kulturnoj saradnji. U okolini Bitolja, a naročito na potezu između grada i graničnog prelaza Medžitlija, kao pečurke posle kiše niču male fabrike, čiji su vlasnici mahom grčki biznismeni. Prednjače tekstilci pa u dvadesetak pogona velikih grčkih preduzeća egzistenciju nalazi nekoliko hiljada Bitoljčanki.

Slika je ista i u Đevđeliji, koja je, kažu, zahvaljujući pograničnoj saradnji sa komšijama iz susedne Grčke, jednom nogom već zakoračila u Evropsku uniju. Prvi čovek "balkanske prestonice" ranog povrća i voća, Dragi Delev je pun hvale za korektnost preduzimljivih Grka, koji su ovde odvajkada bili najbrojniji gosti u prvom pograničnom kazinu u bivšoj Jugoslaviji. Oni su to i danas u tri nove kockarnice, ali je Đevđeličanima i gradonačelniku Delevu važnije to što Grci masovno investiraju u ovdašnju privredu, otvaraju pogone za preradu voća i povrća, tekstil, konditorske proizvode. Povrh toga, iz Đevđelije svakodnevno na rad u susedne grčke gradiće odlazi osam stotina Đeđeličana.

Sa vlastima u Polikastru već su dogovoreni zajednički pogranični projekti, izgradnja modernog asfaltnog puta i mosta, kojim će biti skraćena i olakšana komunikacija između dva grada. Gradonačelnik Delev se žali na sporost državne administracije oko davanja lokacija grčkim biznismenima, zainteresovanim za otvaranje mini fabrika. Ovog trenutka čak šesnaest bogatih Grka čeka na dobijanje lokacije. Blizina modernog autoputa na Koridoru 10 i jevtina radna snaga su ključni razlog jagme za zemljištem i poslovnim prostorom.

I Talevski i Delev su nam potvrdili da u uspostavljanju i proširivanju veza, sa južnim susedima svoj doprinos daje EU, finansiranjem programa u međugraničnoj zoni. Jedan od najvećih tiče se zaštite životne sredine i revitalizacije pelagonijsko-prespanskog regiona. Reč je zapravo o zajedničkim ulaganjima u zaštiti Prespanskog jezera, koje Makedonija i Grčka dele sa Albanijom.