Otkud ogroman deficit

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda izjavili su da je najveći problem srpske privrede - ogroman deficit tekućih transakcija sa inostranstvom koji je u prošloj godini prešao 13 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali ni predstavnici Fonda, ni naši zvaničnici nisu odgovorili na pitanje koje se nameće: kako je i zašto došlo do ovog "najvećeg problema" (koriste eufemizam - "izazova").
Oni pokušavaju da skinu svoju odgovornost koja je, bar za mene, neosporna kada je u pitanju enorman rast i vrlo visok nivo deficita tekućih transakcija sa inostranstvom. Naravno, neosporna je i odgovornost zvaničnika Srbije koji su izgleda bez pogovora prihvatili "sugestije", bolje reći diktat te institucije i Svetske banke kada su u pitanju tranzicija i mere ekonomske politike.

U tom domenu od posebnog značaja je fiksni valutni kurs i njegova sve veća precenjenost, nagla i preterana liberalizacija uvoza i što brža, sveobuhvatna privatizacija.

Kada su 2001. godine, na savetovanju u organizaciji Naučnog društva ekonomista, naši "vizionari" ekonomskih reformi izložili koncept reformi i konkretne mere ekonomske politike, dokazivao sam da će to neminovno dovesti do enormnog rasta spoljnotrgovinskog deficita, a zbog toga, i do deficita tekućih transakcija sa inostranstvom. Na te moje kritike odgovorio je samo tadašnji guverner Narodne banke SRJ. Poenta njegovog izlaganja je bila da će predložene reforme i prihvaćena ekonomska politika, u kojoj su vrlo važno mesto imali fiksni valutni kurs i veoma izražena liberalizacija uvoza, dovesti do toga da izvoz mora rasti brže od uvoza i da će se tako problem spoljnotrgovinskog deficita vremenom smanjivati.

Nažalost u prve četiri godine primene ove politike rast robnog uvoza bio je znatno veći od rasta robnog izvoza, pa je spoljnotrgovinski deficit dostigao enormne razmere. Uz to, suficit u razmeni usluga se drastično smanjivao, što je, sve skupa, imalo za posledicu eskalaciju deficita tekućih transakcija sa inostranstvom. Tek kada su u 2005. godini doneti Zakon o carinskoj tarifi kojim se povećava prosečna carinska stopa i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, kojim se delimično smanjuje preterana liberalizacija uvoza, dinamika uvoza je usporena.

Zbog toga, ali i sticajem nekih drugih okolnosti, robni uvoz je u poslednje dve godine rastao nešto sporije od izvoza, ali je i pored toga, zbog ogromne razlike u njihovim apsolutnim veličinama, spoljnotrgovinski deficit (ako se isključi suficit u robnoj razmeni sa Crnom Gorom od 467 miliona dolara) u 2006.godini dostigao rekordan nivo. Uz to, u 2005, a posebno u 2006. godini Srbija ostvaruje čak i deficit u razmeni usluga sa inostranstvom, a podsećanja radi, suficit je u 1990. iznosio gotovo milijardu dolara.

I kao posledica svega toga, u prošloj godini je ostvaren deficit tekućih transakcija sa inostranstvom (bez donacija) od čak 3,88 milijardi dolara, tj. povećan je u odnosu na 2005. godinu za 52 odsto, a u odnosu na 2000 godinu, on je bio iznad devet puta veći. Dodajmo da je u prva dva meseca tekuće godine ovaj deficit povećan čak za odsto i dostigao je (bez donacija) 920 miliona dolara. Ako bi u celoj godini bio ostvaren takav rast, za celu godinu bi iznosio fantastičnih 9,2 milijarde dolara, pa su verovatno i zbog toga predstavnici MMF-a iskazali zabrinutost i istakli da je to "najveći problem privrede Srbije".

Uobičajeno je da u zemljama u tranziciji ovaj deficit raste uporedo s rastom investicionih aktivnosti, odnosno uz rast bruto investicija u osnovne fondove i BDP. U slučaju Srbije, nažalost, rast bruto investicija je vrlo spor ali, i pored toga, ovaj deficit enormno raste.

I pored znatnog "doprinosa" defektnog statističkog obračuna koji je imao za rezultat vrlo visok rast BDP, kvantitativni odnos deficita tekućih transakcija sa inostranstvom i tako obračunatog, naduvanog BDP je u 2006. godini prešao 13 odsto.

Dodajmo da je u 2006. godini realni efektivni kurs dinara povećan, verovali ili ne, za čak 16 procenata. I u takvim uslovima cenovna konkurentnost uvozne robe na tržištu Srbije je znatno povećana, što ima za posledicu da je uvoz robe i usluga u 2006. godini dostigao gotovo 13 milijardi dolara, tj. bio je 4,24 puta veći nego 2000 godine. I to je najviše doprinelo enormnom rastu deficita tekućih transakcija sa inostranstvom.

Moja višegodišnja upozorenja na probleme rasta deficita tekućih transakcija sa inostranstvom i rasta spoljnog duga, zvaničnici su ignorisali ili su napominjali da bez potrebe širim defetizam. I sve bi išlo u korist njihovih "argumenata" kad bi to moglo beskonačno da traje. Latini su imali mudru izreku "uvek misli o kraju". Nadajmo se da će nova vlada, za razliku od prethodne dve, shvatiti svu ozbiljnost vrlo visokog deficita tekućih transakcija sa inostranstvom (i ogromnog spoljnog duga) i da će, što pre, preduzeti adekvatne mere kako cela priča ne bi imala tužan kraj.

Član Akademije ekonomskih nauka