Teško dokazivanje alibija
Alibi koji su optuženi Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović "dobili" proteklih dana od svedoka koji su saslušavani pred sudskim većem Specijalnog suda, sudije će prilikom donošenja presude ceniti kao i svaki drugi dokaz. Izjave da je Zvezdan Jovanović, dan pre ubistva Zorana Đinđića bio u sedištu Jedinice za specijalne operacije u Kuli, a ne u kancelariji broj 55 u Ulici admirala Geprata iz koje je dan kasnije pucano na premijera, kao i da je na dan atentata do podneva bio u svom stanu i sa kolegom iz JSO gledao video kasete ponovilo je više svedoka. Njihova svedočenja koja osporavaju navode iz optužnice su se razlikovala u pojedinim detaljima, na kojima su insistirali zamenik javnog tužioca i punomoćnici porodice Đinđić.
Sudsko veće će, ipak, dati poslednju reč. Na njegovim članovima je da oceni da li neslaganje u nekim detaljima ukazuje da je optuženima dat lažni alibi.
Slobodna sudska procena iskaza
– Sud svaki iskaz u postupku, pa i iskaz svedoka, ceni u skladu sa svojim slobodnim uverenjem i prema načelu slobodne procene dokaza – objašnjava Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. – To važi i za iskaz kojim se okrivljenom daje alibi. Ukoliko sudsko veće smatra da je svedok s namerom dao lažni iskaz, odnosno da je umišljajno trvdio nešto za šta zna da nije istina, ono bi trebalo da sastavi poseban zapisnik. Zapisnik koji bi svedok potom potpisao, sud bi trebalo da dostavi nadležnom javnom tužiocu koji svedoka može krivično da goni zbog davanja lažnog iskaza.
Prema Škulićevim rečima, u praksi su ovakvi postupci retki. Ako sud ne poveruje nekom svedoku i njegov iskaz ne smatra istinitim, on ne može apsolutno da bude siguran da je svedok svesno lagao jer iskaz, odnosno stepen njegove istinitosti zavisi i od svedokovih sposobnosti, percepcije, pamćenja i reprodukcije događaja tokom davanja iskaza.
– U konkretnom proveravanju iskaza koji se odnose na alibi okrivljenog nema posebnih procesnih pravila – nastavlja Škulić. – Takav dokaz će se ceniti kao i svaki drugi pojedinačno, ali i u vezi sa ostalim dokazima. U ovom slučaju sud bi posebno mogao da uzme u obzir i druge materijalne dokaze, poput tragova prisustva okrivljenih na mestu događaja u vreme kada je izvršeno krivično delo bilo da je reč o tragovima vatrenog oružja, čaurama… Moraju se uzeti u obzir i iskazi drugih svedoka, kao i iskazi samih okrivljenih koje su dali u svojstvu osumnjičenih pred policijom. Bilo koji dokaz može biti korišćen i za proveravanje dokaznog kredibiliteta drugih izvedenih dokaza, pa i onih sadržanih u izjavama svedoka koji se odnose na postojanje alibija okrivljenih.
Lažni svedoci retko odgovaraju
On ističe da čovek koji je nevino optužen, posebno u početku postupka, teže dokazuje alibi nego onaj koji je kriv. Kako bi se čovek tako lako setio gde je tačno bio u određeno vreme pre recimo tri-četiri meseca, osim ako mu tog dana slučajno nije bio rođendan ili ako redovno ne vodi dnevnik?
Postupak za lažno svedočenje pokreće se pred nadležnim opštinskim sudom, a zaprećena kazna za ovo krivično delo je od tri meseca do pet godina.
– Ukoliko uoči da svedok ne govori istinu, tužilac ima obavezu da ga goni po službenoj dužnosti. Kao teži oblik lažnog svedočenja predviđeno je davanje netačnog iskaza u krivičnom postupku ili pod zakletvom – objasnila je Ana Milošević, sudija i portparol Prvog opštinskog suda u Beogradu.
Ako se po okončanju postupka utvrdi da je presuda zasnovana na lažnom iskazu svedoka dozvoljeno je ponavljanje postupka, samo u korist okrivljenog i to po vanrednom pravnom leku.
– Prvo opštinsko tužilaštvo tokom ove i prethodne godine nije podiglo nijednu optužnicu za krivično delo lažnog svedočenja. Tokom navedenog perioda podnete su dve privatne tužbe protiv osoba koje su davale lažne iskaze. S obzirom na to da zakon propisuje da se za ovo krivično delo ne goni po privatnoj tužbi, već po službenoj dužnosti, podnete tužbe su tretirane kao krivične prijave koje su prosleđene tužilaštvu na odluku o eventualnom pokretanju krivičnog postupka – navodi sudija Milošević.
--------------------------------------------------------------------------
Sumnjivi iskazi pripadnika JSO
Specijalno tužilaštvo, prema nezvaničnim informacijama, ima nameru da inicira pokretanje postupka pred nadležnim opštinskim tužilaštvom zbog lažnih svedočenja na suđenju optuženima za ubistvo premijera Đinđića.
Isti stav tužilaštvo ima i kada je u pitanju svedočenje pripadnika JSO zbog lažnog svedočenja na suđenju za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi.