„Zlatni sat" spasava život

Bol u grudima je najčešći simptom ishemijske bolesti srca u koje spadaju angina pektoris, infarkt srca, naprasna smrt i slabost srca. Procenjuje se da stopa smrtnosti od ovog oboljenja u razvijenim zemljama iznosi oko 30 odsto. Analize pokazuju da je najčešći uzrok bolesti ateroskleroza, suženje krvnih sudova koji srce snabdevaju krvlju i kiseonikom.

Ishemijska bolest srca, kaže prof. dr Goran Rađen, ugledni kardiolog i direktor Doma zdravlja „Jedro“, predstavlja jedno od najznačajnijih i najčešćih oboljenja savremenog sveta. Zahvaljujući saznanjima o veličini problema kao i širokoj primeni preventivnih mera,tokom poslednjih decenija zabeležen je trend opadanja ishemijske bolesti srca u zapadnim zemljama, ali se, nažalost, u našoj zemlji i dalje registruje porast karadiovaskularnih oboljenja.

–Ishemijska bolest srca se javlja u nekoliko oblika: kao predinfarktno stanje (stabilna i nestabilna angina pektoris), srčani infarkt i iznenadna srčana smrt. Za nastanak infarkta srca od velikog značaja su takozvani faktori rizika za pojavu bolesti. Sve faktore rizika za nastanak srčanog infarkta možemo da podelimo na one na koje ne možemo da utičemo, kao što su godine starosti, muški pol i genetika, kao i one koje možemo promeniti, gde spadaju povišeni krvni pritisak, pušenje cigareta, prekomerna telesna težina, šećerna bolest, fizička neaktivnost, povišene masnoće, psihički stres... Mnogo važniju grupu prestavljaju promenljivi faktori rizika koji se mogu uspešno smanjiti promenom stila života i primenom lekova – istakao je dr Rađen.

Glavna posledica loših navika i dejstva faktora rizika je nastanak infarkta srca. Do njega dolazi zbog zapušenja jedne od takozvanih koronarnih arterija koje snabdevaju srčani mišić krvlju. Osnovni simptom nastanka srčanog infarkta je anginozni bol, koji se obično javlja iza grudne kosti i može da se širi u predelu želuca, vrata i donje vilice, pozadi između plećki kao i niz levu, ređe niz desnu ruku.

–Suština lečenja infarkta je vreme. Zbog toga je veoma važno da bolesnik ozbiljno shvati svaki bol u grudima. Od suštinskog je značaja da se pacijent što pre ponastankusimptoma javi kardiologu tokom prvih nekoliko sati od pojave bola, idealno bi bilo unutar prvog sata. Zbog toga se taj prvi sat od nastanka simptoma i naziva „zlatnisat“. Tada se mogu primeniti savremene mere lečenja koje podrazumevaju otvaranje infarktne arterije. Naime, kod tih bolesnika se daje takozvana fibrinolitička terapija (kojom se „otapa“tromb) i nakon toga se radi hitna koronorografija, kojom se „produva“suženje na infarktnoj arteriji i plasira koronarni stent. Na taj način se sprečava da dođe do znatnijeg oštećenja srčanog mišića i praktično se bolesnik nakon nekoliko dana može otpustiti iz bolnice sa sasvim malim oštećenjem srčanog mišića ili pak bez oštećenja.Dakle, od suštinskog značaja za lečenje srčanog infarkta je stići na vreme. Vreme je život – dodao je dr Rađen.

Najbolji način da se izbegne neželjeni scenario za nastanak ishemijske bolesti srca je vođenje zdravog načina života, to jest živeti život u skladu s prirodom. Uzimanje zdrave i uravnotežene prirodne hrane, uz redovnu fizičku aktivnost, boravak na čistom vazduhu i smanjenje psihičkog stresa predstavljaju najbolji način prevencije ishemijske bolesti srca. Ne kaže se bez razloga, kaže dr Rađen, da je bolje sprečiti – nego lečiti.