Povratak tradiciji

Restoran "Gospodarska mehana", u Bulevaru vojvode Mišića 59, opet je spreman da prihvati goste, sada u obnovljenom, ali i u autentičnom ambijentu.

Nekadašnja kafana sada je dobila potpuno novi izgled kojeg ne mogu da se postide ni najbolji gradski restorani. Za sve to je zaslužan Slavko Drinjak, vlasnik "Gospodarske mehane". On je odlučio da najstarijoj beogradskoj kafani, koja ove godine slavi 186 godina postojanja, udahne novi život.

– Turistička ponuda Beograda mora da se proširi. Voleo bih kada bi i drugi obnovili lokale, kako bi oživeli turizam i privredu grada. Samim tim i nama će biti bolje, ali i onima koji budu dolazili – rekao je Drinjak na konferenciji za novinare, upriličenoj povodom otvaranja ovog obnovljenog restorana.

Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Srbije, istakao je da je uticaj kafana na istoriju i kulturu naše zemlje uvek bio značajan.

– Činjenica je da je, kada je turizam u pitanju, kulinarstvo veoma značajan deo koji se odnosi i na tradiciju. Ovakva mesta će nam pomoći da i ubuduće pokušamo da ono što je deo naše tradicije pretočimo u ponudu i da na taj način pomognemo boljem predstavljanju srpskog turizma. Međutim, čini mi se da ovaj povratak tradiciji predstavlja i neku obnovu pozicije nekadašnjeg Beograda – naglasio je Popović i izrazio nadu da će u turističkoj ponudi Beograda "Gospodarska mehana" zauzeti značajno mesto.

Ono što ovaj restoran za gurmane čini posebnim mestom jeste autentična nacionalna kuhinja sa stalnom promenom ponude specijaliteta. Za dobru zabavu će se pobrinuti muzika sa izvornim i starogradskim pesmama, kao i gostovanje poznatih kulturno-umetničkih društava.

"Gospodarska kafana" je ime dobila po Jovanu Obrenoviću, bratu kneza Miloša Obrenovića, koji ju je i otvorio davne 1820. godine. U to vreme Beograd se delio na Savski i Dunavski deo. Mehana je otvorena na tadašnjem šabačko-obrenovačkom drumu, sa namerom da se u njoj odmore putnici namernici, trgovci, špekulanti, ali i Beograđani koji su tada na obale Save fijakerima dolazili na izlet. Tridesetih i četrdesetih godina 19. veka tu je bila i skela za prevoz preko reke, a u blizini se nalazila đumrukana, odnosno carina. U to vreme, na Senjaku je bilo mnogo vinograda i voćnjaka, a na tom prostoru počinju da se grade zdanja poput parnog mlina, fabrike boja i živice, fabrike "Gvožđevac" i državne markarnice, što označava početak razvoja privrede Srbije.

Slobodan Jevtić, potpredsednik Privredne komore Srbije, rekao je da su kafane dugo vremena u našoj zemlji bile institucije.

– Opet se vraćamo jednom lepom mestu, jednom lepom ambijentu kao što je "Gospodarska mehana". Beograd mora da sačuva svoje korene i tradiciju. Nadam se da će ovo sada biti mesto u kojem će se okupljati poslovni ljudi, kojih je sve više u našem gradu – rekao je Jevtić.

Zanimljivo je da su se, juna 1859. godine, u blizini "Gospodarske mehane", u Beograd parobrodom i skelom iz egzila vratili Miloš Obrenović i njegov sinovac Mihailo. U "Gospodarskoj mehani" ih je sačekala beogradska svita, a posle ručka su se svi fijakerima uputili ka centru grada.