Internet se kreće brže od planete

Bogatstvo informacija stvara siromaštvo pažnje, prorokovao je američki nobelovac Herbert Sajmon i pre nego što je mogao da se uveri u mogućnosti Interneta.

Tokom prvih godina svetske mreže svi su uglavnom isticali njene dobre strane, ali danas, kada je čovečanstvo duboko zagazilo u eru računara, laptopova, tableta i pametnih telefona, oduševljenje vebom je splasnulo, pre svega među psiholozima, profesorima i medijskim stručnjacima.

Mnogi od njih u poslednje vreme objavljuju studije i istraživanja koja pokazuju da tehnologija ne da nije povećala čovekovo znanje, već ga je naprotiv umanjila: surfer nije koncentrisana osoba koja tačno zna šta hoće i gde to može da pronađe, već nestrpljivi konzument koji s jedne vesti skače na drugu.

Žureći da otkine što veći deo tog besplatnog kolača – besplatnih novina, knjiga, video i audio zapisa – savremen čovek istovremeno piše poruke, čita statuse na Fejsbuku, otvara medijske sajtove, sluša muziku na Jutjubu, sprema ispit i piše projekat.

Da li onda on uopšte ume da iskoristi bogatstvo podataka uskladištenih na Internetu? Na osnovu članka koji su predavači na Fakultetu za kulturu i medije Tatjana Milivojević, Dragana Jovanović i Aleksandra Bokan nedavno objavile u časopisu „Kultura” ( Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka), reklo bi se da je odgovor – ne. Čovek je u iluziji da je informisan dok u stvari nikada nije bio manje upućen.

Jedno istraživanje do koga su došle pokazuje da usled stalnog prisustva na mreži, prosečan Britanac gubi strpljenje posle 8 minuta. Ako se sajt učitava duže od 60 sekundi, 70 ispitanika postaje nestrpljivo. Navikli na brzinu onlajn sveta, Ostrvljani sada očekuju da im se i u realnom svetu pozivi uzvrate posle 5 minuta.

Usled sve brže tehnologije, objašnjava dr Tatjana Milivojević za naš list, čovek postaje nervozan i agresivan.

– Mladi više ne mogu da odlože zadovoljstvo i ostvarenje želja. Pošto ne umeju dugoročno da razmišljaju, čak postaju i agresivni – objašnjava Milivojević.

Ono što tehnologija čini čoveku može se uporediti sa dejstvom droge.

– Zavisnik od tehnologije je nervozan ako se njegova droga, stranica na Internetu, odmah ne otvori.

Jedna studija je otkrila da čovek 21. veka u jednom danu obavi više telefonskih razgovora nego što je tokom cele 1983. godine i primi onoliko informacija koliko je njegov predak u 17. veku za ceo život.

Prošlogodišnje istraživanje mr Dragane Jovanović pokazuje da se 52 odsto ispitanika povezuje sa mrežom putem mobilnog telefona, čiji je ekran još manji od ekrana računara ili laptopa.

– To znači da se sadržaj još više pojednostavljuje što je jedan teoretičar nazvao kretenizacijom medija. Ljudi čitaju samo jednu rečenicu, rekla bih čak i samo ključne reči – kaže Dragana Jovanović.

Naša sagovornica podseća da ajfon ili blekberi ne da ne mogu da posluže za ozbiljno informisanje nego ni za zabavu: slike na mobilnom telefonu veličine su od tri do pet inča, a numere ne traju duže od minuta.

– Pametni telefon se više ne drži u džepu ili tašni, već samo i stalno u rukama. Zar to nije jedna vrsta neuroze, da ne možete da se odvojite od neke sprave?

Višegodišnja istraživanja tehnologije i medija navela su Vilijema Pauersa, autora knjige „Hamletov blekberi”, na zaključak da sajtovi, na kojima stalno nešto iskače, svetli, treperi i pišti, iskorišćavaju čovekovu sklonost da obraća pažnju na sve novo. Za pračoveka to je bila nužnost – sve nepoznato značilo je ili predatora ili plen.

– Iluzija je da smo više informisani. Ljudi se ne zadržavaju na dužim tekstovima i olako kao tačno prihvataju sve što nađu na mreži, ističe Dragana Jovanović.

Internet se očigledno okreće brže od Zemlje i teško je pratiti njegov ritam u stvarnom životu. Ali mlađa generacija pokušava. Studenti spremaju ispite uz pomoć Vikipedije i tvrde, na primer, da se holokaust nije dogodio jer „su tako pročitali na Internetu”.

Dakle, Gugl generacija rođena posle 1993, primećuje prof. dr Vladislava Gordić-Petković u članku u „Kulturi”, ipak nije toliko tehnološki pismena kao što se misli. Reč je o mladima koji otvaraju prvi sadržaj koji ponudi pretraživač umesto da odlaze na specijalizovane sajtove sa referentnim tekstovima.

– Čitalac koji poseže za dajdžestima neretko je začuđen kad shvati da o madam Bovari ne zna baš ništa više zbog toga što mu je neki sajt nakaradno nazvan „polja eseja” otkrio koje su boje njene oči.

Profesorka Gordić-Petković radi u uverenju da njeni studenti „razumeju da dobro književno delo opstaje u našem sećanju zahvaljujući tačnim i preciznim metaforama, znakovitim detaljima”. Ono što njene kolege širom sveta pokušavaju da utuve u glave akademcima je da je spremanje ispita uz pomoć Interneta nemoguće jer su izvori često nepouzdani, a i kada su tačni, najčešće su samo nabacani, dati bez konteksta i objašnjenja.

– Mnogi su ukazali da znanje ne čini skup činjenica, jer činjenice moraju biti povezane u sistem. Internet nas lako i bezbolno vodi do činjenica, ali teško da će obezbediti nužni kontekst u koji se one uklapaju.

Čemu informisanje i učenje na Internetu? Čemu štednja vremena?

Stručnjaci veruju da se tehnološka čioda već toliko zavrtela i pomutila nam svest da više nema nazad, ali ostali veruju da ima rešenja.

Profesorka Gordić-Petković ističe da je spas u elektronskom čitaču knjiga, pre svega kindlu, koji „može bukvalno da svetsku biblioteku svede na veličinu dlana”. Tatjana Milivojević smatra da se koncentracija vežba i da čovek mora sam sebe da natera da uspori.

Pauers je kratak: samo se diskonektujte!