Grci mogu da odahnu, ali ne i da se raduju
Od našeg dopisnika
Atina – Posle maratonskog većanja u Briselu, Grčkoj je odobren spasonosni kredit od 130 milijardi evra i otpisano 100 milijardi ili 53,5 odsto duga, s tim što ni evro iz ove sume ne ide na obnovu posrnule privrede. Grci mogu da odahnu, ali ne i da se raduju! Da se izvuku iz petogodišnje recesije, Grci moraju još više da štede i ispune očekivanja EU.
Grčki premijer Lukas Papadimos je do poslednjeg momenta neizvesnu odluku Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB), od koje je zavisila sudbina zemlje, dočekao rečima da je „reč o istorijskom danu i istorijskoj odluci”.
Ministar finansija Evangelios Venizelos bio je konkretniji kada je izjavio da se „završilo mnogo bolje nego što smo očekivali”. U suštini, to je istina. Grčka je uspela da omekša kreditore i ubedi ih da će biti u stanju da sadašnji državni dug od 160 odsto bruto domaćeg proizvoda, do 2020. godine smanji do 120,5 odsto BDP-a, premda malo ko u to veruje. Da bi to postigla Atina mora da uvede nove mere štednje, a to će biti najteže. Neminovno će, kako kažu ovdašnji analitičari, doći do novih socijalnih potresa, nepredvidivog nezadovoljstva nacije koja najviše oseća posledice mera štednji i koja, realno, sve teže podnosi dužničko breme.
Iako im je laknulo posle briselske odluke, jer su se bar u ovom trenutku spasiti bankrota, Grci su i dalje vrlo zabrinuti, jer je jasno da nove mere štednje koje su uslov kreditora, podrazumevaju smanjenje plata i penzija, novi rast cena, talas otpuštanja. Već sada Grčka je jedna od najskupljih zemalja EU, s cenama koje svakodnevno rastu, benzinom od 1,80 evra, lož-uljem od 1,10 evra, mlekom od 1,30, desetinama novih poreza koje sada, s platama i penzijama koje su se približile onima u Srbiji, sve teže mogu da plate.
Uz to, spasonosni paket od 130 milijardi evra neće biti korišćen za oživljavanje grčke privrede koja je već pet godina u sve dubljoj recesiji. Da bi se privreda podigla na noge, da bi se otvorila nova radna mesta da bi zemlja prevazišla recesiju po mišljenju eksperata potrebno je najmanje deset godina.
„Strateški cilj spasonosnog programa je smanjenje grčkog duga do 120,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što zemlji garantuje i opstanak u evrozoni”, bio je precizan predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker.
Grčka se spasla martovskog bankrota, jer će od para koje dobija odmah platiti 15 milijardi na ime dospelog duga. Već se zna da će tridesetak milijardi otići na zamenu obveznica i obezbeđivanje stabilnosti grčkih banaka, da će 23 milijarde biti upotrebljene na rekapitalizaciju banaka, 5,7 milijardi za plaćanje kamata i druge bankarske poslove.
Nacionalna konfederacija grčkih trgovaca upozorava da će nove mere štednje koje parlament mora da usvoji i sprovede u život do kraja meseca „uništiti tržište i produbiti recesiju”.
„Novi porezi će potpuno uništiti trgovinu koja nije u stanju da podnese nove namete. Mali trgovci će nestati”, rekao je Vasilis Korkidis, predsednik Nacionalne konfederacije grčkih trgovaca.
Sindikati radnika javnog i privatnog sektora najavljuju nove masovne proteste za sredu dok parlament bude glasao nove mere. Grci se pozivaju da okupljanjem na Trgu Sintagma još jednom pokažu da su protiv vladine politike štednje, novih zakona koji drastično pogoršavaju položaj nacije koja je, kako kažu, „dovedena do prosjačkog štapa”.
Lideri koalicionih partija pozdravljaju sporazum u Briselu i smatraju da se na taj način otvara mogućnost za što brže sprovođenje vanrednih izbora, već početkom aprila. Popularnost konzervativaca i socijalista je poprilično opala u narodu i trenutno im se, prema anketama daje, Novoj demokratija 19,4 odsto, a PASOK samo 13,1 odsto glasova.
Jasmina Pavlović-Stamenić