Užasi rata na Gojinim grafikama

Živopisne ali potresne grafike Fransiska de Goje, objedinjene pod imenom „Užasi rata i ratna fotografija” koje će od sutra u 19 sati u galeriji Instituta Servantes (u saradnji sa Akademijom San Fernando) biti pred beogradskom publikom, nisu slučajno baš ove godine u našoj zemlji.

Postavka namerno koincidira sa proslavom 50. godišnjice Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću. Jer, naš jedini nobelovac bio je veliki proučavalac i ljubitelj Gojinog slikarstva. Pored toga, ova 82 rada specifična su i zato što velikog španskog umetnika predstavljaju iz jednog posebnog ugla – kao preteču fotoreportera, kao čoveka koji je svojim grafikama nepristrasno beležio užase ratnih razaranja.

U stilu Vilijama Hauarda Rasela (1820-1907), jednog od prvih ratnih dopisnika modernog doba, novinara londonskog „Tajmsa”, koji je istinito izveštavao o Krimskom ratu, zbog čega je u svojoj zemlji proglašen izdajnikom, Goja predstavlja španski rat protiv Napoleonovih trupa (1808–1814) onakvim kakav on jeste – užasan. Kako je to u katalogu koji prati dela napisao Enrik Gonzales: „Ne možemo gledati njegove Užase a da ne osetimo jedan blagi stid pred sopstvenom ljudskom prirodom. To je efekat, neprijatan, ali zdrav, koji ima istina. A istina nikada nikoga ne izdaje.”

Naslovi dela sami govore: „Sa razumom ili bez njega”, „Sakupljeni mrtvaci”, „Divlja zver”, „Protiv opšteg dobra”... Istovremeno, ove grafike „vanvremenski su mirovni diskurs”, ocenjuje kustos Huan Bordes.

– Njegova osuda je nepristrasna, naizmenično kritikuje surovost obe zaraćene strane. Jezikom brze foto-vesti. Ove slike ponašaju se kao udarci protesta po stolu grafičara i direktno se prenose na našu svest. Gojino predstavljanje rata daleko je od herojskih ideja i ima malo prethodnika u istoriji umetnosti. Međutim, on je svoju genijalnost posvetio cilju koji nije našao odjeka u društvu njegovog vremena. Zato je cilj izložbe, između ostalih, da produži Gojinu kritiku do današnjih dana – kaže Bordes.

Prve ploče za grafike Goja je uradio 1810. a poslednje 1820. godine. Mogu se razvrstati u tri celine: prvu gde su urađene slike autentičnih događaja, drugu koja govori o užasima rata i njegovim socijalnim posledicama i treću koja se bavi političkim posledicama destrukcije.