Jedanaest spornih zgrada

I dalje se ne nazire trenutak kada će biti stavljena tačka na pregovore o podeli imovine između država naslednica bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ni na trinaestom sastanku Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ, koji je održan u Skoplju pre nekoliko dana, tačnije 15. i 16. januara, nije, nije napravljen veliki korak napred ka konačnoj podeli preostalog nasleđa nekadašnje zajedničke države. Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, razmatrana su pitanja u vezi sa primopredajom objekata raspodeljenih na prethodnom zasedanju ovog komiteta, održanom u decembru prošle godine, u Zagrebu.

Na predlog Srbije – kako je preneto iz ovdašnjeg MIP-a – skopski sastanak je, zapravo, imao radni karakter, a iskorišćen je, i "za neformalne bilateralne razgovore sa pojedinim državama sukcesorima SFRJ u cilju usaglašavanja interesa, odnosno razrešenja i okončanja raspodele preostalih nepokretnosti u regionu OECD" (u Evropi, Severnoj i srednjoj Americi i Australiji).

Takođe, pozvani su i eksperti za umetnička dela da okončaju posao oko utvrđivanja stanja i vrednosti umetničkih dela u objektima koji su predmet raspodele.

Novinske agencije su, međutim, prenele da sastanak Mešovitog komiteta nije uspeo. Tako je Betin izvor iz Skoplja naveo da dogovor nije postignut, jer nijedna od država naslednica nije zainteresovana za neko od preostalih diplomatsko-konzularnih predstavništava.

Na prethodnom sastanku Mešovitog komiteta, održanom u Zagrebu, za koji se, zaista, može reći da je bio izuzetno uspešan, predstavnici država sukcesora postigli su, inače, dogovor o podeli 44 od ukupno 67 objekata u zemljama Evrope, Severne Amerike i u Australiji.

Srbija je tada dobila 21 objekat i to: ambasade u Helsinkiju, Pragu, Sofiji, Rimu, Budimpešti, Meksiku, zatim ambasadu i rezidenciju u Atini, rezidencije u Kanberi, Londonu, Lisabonu, Otavi, Vašingtonu, Ankari, kao i zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, kuću u Ankari, plac u Istanbulu, konzularno odeljenje u Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu.

Hrvatskoj su pripale ambasade u Beču, Hagu i Lisabonu, rezidencije u Helsinkiju, Madridu, Stokholmu i Oslu, generalni konzulat u Torontu, kao i dva stana u Trstu. Bosni i Hercegovini, sukcesijom su pripale ambasade u Ankari, Madridu, Otavi i Oslu, rezidencije u Budimpešti i Beču, jedna kuća u Vašingtonu i stan u Milanu. Slovenija je dobila rezidenciju u Rimu i zgrade generalnih konzulata u Celovcu i Milanu, a Republici Makedoniji ambasada u Kanberi, deo DKP-a u Atini (konzularno odeljenje), generalni konzulat u Cirihu i jedan stan u Rimu.

U ranijim fazama pregovora raspodeljeno je pet objekata i to: ambasada u Londonu (pripala BiH), ambasada u Parizu (Hrvatska), generalni konzulat u Parizu (Makedonija), ambasada u Vašingtonu (Slovenija) i rezidencija u Parizu (Srbija).

S obzirom na to da je za pet diplomatsko-konzularnih predstavništava u posedu bivše SFRJ dogovor postignut ranije, preostalo je, dakle, 18 objekata.

U toku ranijih pregovora predviđeno je da sedam, od 18 objekata bude izloženo prodaji i da sredstva dobijena od toga budu međusobno raspodeljena. Reč je o zgradama u: Njujorku (sedište misije pri UN i rezidencija), Tokiju (ambasada/rezidencija), Velingtonu (ambasada i rezidencija), Bonu (ambasada) i Bernu (ambasada/rezidencija). Prodaja ovih objekata, kojoj bi trebalo da se pristupi u dogovoru sa Ministarovom finansija Srbije, trebalo bi da usledi tek nakon konačne raspodele svih objekata utvrđenih Sporazumom o sukcesiji.

Na stolu predstavnika pet zemalja sukcesora trenutno se, znači, nalazi spisak sa 11 objekata u regionu OECD, o čijoj podeli zemlje naslednice još nisu postigle dogovor. Sporni objekti su: Kanbera (zemljište), Kopenhagen (ambasada), Rim (stan), Trst (stan), Varšava (ambasada), Varšava (rezidencija), Varšava (kuća), Brisel (ambasada), Frankfurt (generalni konzulat), Stokholm (ambasada) i Ženeva (sedište misije).

S obzirom na to da je, pre nekoliko dana dogovoreno da sledeći sastanak bude održan već 15. i 16. marta u Ljubljani, logična je pretpostavka da će taj spisak, na ovaj ili onaj način, biti tema i narednog susreta.

--------------------------------------------------------------------------

Sa Crnom Gorom- kasnije

Pravi proces pregovora o podeli diplomatske imovine bivše SFRJ, procenjene na oko 260 miliona dolara, započet je, formalno, polovinom 2001. godine. Sporazum o pitanjima sukcesije bivše SFRJ, koji je zaključen u Beču 29. juna 2001. godine, stupio je, međutim, na snagu sa priličnim zakašnjenjem – tek 2. juna 2004.

Na osnovu aneksa B Sporazuma o sukcesiji SFRJ, tadašnjoj SR Jugoslaviji je utvrđeno pravo na 39,5 odsto imovine. Prema istom dokumentu, Hrvatska ima pravo na 23,5 odsto, Bosna i Hercegovina na 15, Slovenija na 14 i Makedonija na osam odsto. Kao znak dobre volje, još u Beču, 2001. godine, dogovoreno je, podsetimo,  da se podeli prvih pet ambasada.

Budući da je Srbija sukcesor državne zajednice Srbija i Crna Gora, koja je bila jedan od potpisnika bečkog dokumenta, Srbija sada i učestvuje u razgovorima o podeli diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ.  Naknadno, u direktnim razgovorima svojih predstavnika, Srbija i Crna Gora utvrdiće koji će objekti pripasti Crnoj Gori.