Kurs neće pogurati cene

Najbolje bi bilo da se odmah posle uspostavljanja nove vlade usvoji rebalans budžeta koji će omogućiti Međunarodnom monetarnom fondu da nam odobri reviziju aranžmana. U to vreme biće potpuno jasno šta se dešava sa ekonomskom aktivnošću, kakvi su prihodi u odnosu na planirane, kakvi su budžetski rashodi i šta je do kraja godine realno ostvarivo kako se ne bi probila granica koja je postavljena u razgovorima s MMF-om. Mi smo planirali da nam budžetski deficit bude 4,25 odsto BDP-a, uz pretpostavku privrednog rasta od 1,5 odsto. U NBS smo zaključili da je u ovoj godini realnije očekivati nešto nižu stopu rasta, jer su zemlje koje su naši glavni trgovinski i investicioni partneri u recesiji i trebaće im neko vreme da počnu ponovo da rastu. To podrazumeva da ćemo imati i niže budžetske prihode – kaže u intervjuu za „Politiku” Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije.

Šta ako se MMF-u ne dopadne kako ćemo da uradimo taj rebalans? Koliko je realno da deficit budžeta bude 4,25 odsto?

Mislim da jeste. Verujem da će vlada nastaviti da se ponaša u skladu s dogovorom s MMF-om. To je i premijer Mirko Cvetković više puta rekao poslednjih dana. To je ohrabrujuće i za stabilnost cena u našoj zemlji, ali i za ukupnu finansijsku stabilnost i odnos međunarodne investicione javnosti prema Srbiji.

Da li je aktuelni pad dinara najavio godinu nestabilnosti domaće valute?

Normalno je da u ovoj godini zbog svega što se dešava, između ostalog, i na međunarodnom tržištu postoji zabrinutost. Tačno je da je poslednjih nedelja malo veći stepen nervoze na deviznom tržištu. Međutim, to se prenaglašava, jer se ne posmatra kretanje kursa u dužem periodu. Pre 15 meseci kurs je bio 107, a sada je oko 108 ili 109 dinara. To u dužem periodu nije ništa neobično, jer smo u režimu plivajućeg kursa koji se formira na osnovu ponude i tražnje. Kurs se formira slobodno i mi samo povremeno intervenišemo kada postoji preterana dnevna nestabilnost. Kada ljudi govore da je potcenjen ili precenjen kurs, zaboravlja se da se on formira na tržištu. Nivo deviznih rezervi je sada dovoljna garancija da možemo da sprečimo potencijalnu destabilizaciju u finansijskom sistemu.

Koliko ste deviznih rezervi spremni da potrošite radi odbrane kursa dinara? Da li je to dve milijarde evra, kako se već može čuti od nekih stručnjaka?

Ne isključujem mogućnost da centralna banka interveniše. Pre nešto više od godinu dana takođe su se čule procene da će NBS tokom 2011. godine morati da interveniše s dve milijarde evra. Na kraju su naše neto intervencije ukupno tokom godine bile 45 miliona evra, jer smo i kupovali i prodavali devize. Zapravo smo veoma skromno intervenisali. Mnogo faktora utiče na kretanje na deviznom tržištu. Mi imamo mogućnosti za intervenciju ukoliko preti destabilizacija finansijskog sektora i rast inflacije, ali bismo želeli što više da pustimo tržištu da reguliše kurs.

Da li je srpsko devizno tržište toliko plitko da i manja tražnja za devizama može da prouzrokuje tako velika pomeranja kao prethodnih dana?

Nekada je dnevni promet na tržištu i preko 200 miliona evra, nekada nekoliko desetina miliona evra. Bitan je obim prometa. Zato nekada, kada je mali obim trgovanja, i relativno skromna transakcija može da utiče na cenu. U drugim danima, kada je veliki promet, to se ne odražava na kurs. Naša politika je takva da devizne rezerve trošimo što racionalnije, da ih ne trošimo da bi nosioci špekulativnog novca iz domaćeg sistema izašli pod povoljnijim uslovima, što je nekad slučaj i što bi nekada bila posledica preranog i prebrzog intervenisanja na tržištu. Preterana dnevna fluktuacija zavisi od toga koliki je promet tog dana. Ako je promet veći, onda znači da postoji likvidnost i da je manje potrebna intervencija NBS da bi se postigla redovnost tržišta. I obrnuto.

Koliki pad dinara možete da tolerišete, a da to, zbog prenosa kursa na cene, ne ugrozi inflaciju?

Mi ne možemo unapred da najavljujemo nivo deviznog kursa, jer bi to moglo da kreira špekulativne poteze učesnika na tržištu. Procenjujemo svaku situaciju, imamo precizne analize o tome koliko se promena kursa održava na nivo cena, ali to zavisi i od stanja tražnje. Jer nekada i malo pomeranje kursa može da ima direktan efekat na veliki broj cena ukoliko postoji tražnja spremna da te cene plati. Ako te tražnje nema, a mi smo sada u fazi kada ljudi oprezno troše, onda je taj efekat manji.

Inflacija je sada blizu gornje granice cilja za ovaj mesec. Kada očekujete da će inflacioni cilj biti postignut?

Verujemo da će već januarska inflacija biti u zoni inflacionog cilja. Naša očekivanja su da će inflacija nastaviti da pada. U jednom trenutku narednih meseci ona će, po svoj prilici, doći do nivoa donjeg inflacionog, ali samo nakratko. Do kraja godine inflacija će se stabilizovati oko centralne vrednosti inflacionog cilja i neće izlaziti iz dozvoljenog koridora.

Koji su glavni inflacioni rizici ove godine?

Inflacioni rizici postoje. Vidimo ih u domenu kretanja riziko premije prema našoj zemlji, očuvanja nivoa fiskalne odgovornosti u narednom periodu i poljoprivrednih cena. Očekujemo da se kontrolisane cene koje su u nadležnosti države neće korigovati do druge polovine godine i da će, sa formiranjem nove vlade, eventualno doći do određene korekcije – i sa tim računamo u projekcijama.

Šta bankarskom sektoru donosi nova Bečka inicijativa?

Bečka inicijativa dva je poslala jasan signal regulatorima da ne donose mere koje će izazvati probleme u zemljama gde su njihove banke prisutne. Da ne kreiraju tom regulativom probleme finansijske stabilnosti u zemljama u kojima su njihove kćerke banke prisutne, kao što su neke zemlje pokušale da učine. Na primer, austrijski regulatori koji nadziru svoje banke doneli su određene odluke o tome koliki iznos kredita mogu imati njihove banke u drugim zemljama u odnosu na lokalne izvore finansiranja, gde su depoziti najveći deo. Oni su ovaj kriterijum ograničili na 110 odsto. Ova mera za nas, u ovom trenutku, nema bitnih posledica. Međutim, potencijalno može da bude ograničenje kada srpska privreda počne da se razvija. Bečka inicijativa je ovaj put manje ambiciozno zamišljena, a inicira se u trenutku kada je stepen otpornosti bankarskog sistema Srbije veći nego što je bio 2008. godine. Struktura izvora finansiranja bankarskog sistema sada je pomerena sa kratkoročnih na dugoročne izvore i sa inostranih prema domaćim izvorima. To je delom posledica i odluke NBS o obaveznoj rezervi za koju su nas mnogo napadali zato što smo opteretili obaveznom rezervom kratkoročne i devizno denominirane izvore finansiranja.

Da li ćete zabraniti indeksaciju dinarskih kredita u evro u okviru projekta dinarizacije?

Za sada o tome ne razmišljamo, jer ne želimo da se pozitivna reforma sistema dešava kroz administrativnu represiju koja će da sputava tržište. Želimo da se reforma odvija kroz podešavanje sistema na način da učesnici u sistemu radeći za sebe rade za interes stabilnosti sistema. Te postepene promene su moguće i takav je primer obaveznih rezervi gde su nas mnogo kritikovali. Siguran sam da je moguće sistem podesiti tako da podstiče stabilnost i vodi ga ka višem nivou razvijenosti i stabilnosti. Indeksacija u valutnom znaku na početku stabilizacije srpskog bankarskog sistema doprinela je da se početkom prošle decenije na našem tržištu pojave dugoročniji krediti. Sada je vreme da Srbija u tom domenu postane normalna, uređena država, a to podrazumeva da ako imamo svoju valutu  da je i koristimo.

Kakva je sudbina Agrobanke posle uvođenja prinudne uprave?

U ovoj banci ukupna rizičnost aktive ne odgovara nivou kapitala. Banka će biti ojačana i neće biti nikakve nestabilnosti u finansijskom sistemu zbog nje. Deponenti su sigurni, banka je likvidna i normalno posluje.