Izazov imperiji

Kina je priredila još jedno iznenađenje i potvrdila ranije stečen utisak kako žuri da stvori veću ravnotežu između svoje ekonomske snage i vojne moći. Pogodak u orbiti – uništavanje sopstvenog satelita raketom sa zemlje – nesumnjivi je doping njenom samopouzdanju, ali je, sa druge strane, novi stres za Ameriku, koja je, od svog poslednjeg testa ove vrste obavljenog još 1985, bila uljuljkana u uverenju da je ne samo ovozemaljska, već i svemirska imperija.
Glavna poruka kineske demonstracije novostečenih tehnoloških sposobnosti zato je i vojna i politička. Poruka je adresirana pre svega američkom predsedniku, koji je u mnogo većoj meri nego njegovi prethodnici zagovornik provokativne doktrine po kojoj SAD uzimaju sebi za pravo da pristup u svemir ospore svakom ko može da zapreti američkim interesima.

Kinezi su uradili upravo to: pokazali su da i oružjem mogu da dobace do orbite u kojoj kruži 845 satelita u posedu četrdesetak nacija, od kojih su najveći broj (53 odsto) američki – komercijalni, vojni (osnova sistema za navođenje "pametnih" raketa čije smo dejstvo iskusili i na svojoj koži), i špijunski.

Te svemirske oči i uši su se i ovoga puta pokazale nepouzdanim. U raportu o bezbednosnim pretnjama SAD koji su obaveštajne službe nedavno predočile Kongresu, nijednom rečju nisu pomenuti kineski izazovi u tehnologiji koja je još sredinom osamdesetih dobila ime po popularnoj filmskoj sagi o galaktičkoj imperiji, mračnoj sili i mnogobrojnim pobunjenicima koji joj se suprotstavljaju.

Ulazak Kine u područje "zvezdanih ratova" tako je, kao i svaki potez koji narušava postojeći poredak, podstakao lavinu protesta, sa raznih strana. Objašnjenje traže i Vašington, i London, i Kanbera, i Tokio. Svi Pekingu prebacuju "netransparentnost" u realizaciji vojnih ambicija i strahuju od početka nove trke u svemirskom naoružanju, polazeći od uverenja da posle ovoga ni Rusija ni Evropa neće želeti da zaostanu. Kinezi na to skrušeno odgovaraju – da se pravi mnogo buke ni oko čega.

Pogodivši sopstveni meteorološki satelit lansiran još 1999, Kina je, međutim, imala u vidu još nekoliko meta. Jedna je svakako jačanje sopstvenih argumenata u akciji koju u Ujedinjenim nacijama (zajedno sa Rusijom) vodi da isposluje globalni sporazum o zabrani ovakvih proba u svemiru. Amerika dosad nije pokazivala spremnost da o ovome razgovara, polazeći od sopstvene superiornosti i želje da zadrži slobodu akcije.

Druga meta je Japan, regionalni rival, koji je upravo započeo reorganizaciju svojih oružanih snaga uz najavu promene ustavnih načela kojima je, posle poraza u Drugom svetskom ratu, sputavana njegova vojska.

Kinezi su, dakle, pokazali šta znaju, ali malo je verovatno da će Amerikanci odmah posle ovoga sesti za pregovarački sto. Moraće, ipak, da se suoče sa novim realnostima: da Kina ulazi u trku i u haj-tek kategoriji.

Njen ovogodišnji vojni budžet biće zvanično za oko 15 odsto veći od lanjskog i dostići će svotu od 36,4 milijardi dolara. Na prvi pogled impresivno, ali to je samo 1,4 odsto od njenog BNP-a i samo delić – šest odsto – od onoga što za vojsku godišnje izdvaja Amerika.